Нацртом споразума, који за сада има 18 страница предвиђено је да Кина, у наредних 25 година, уложи око 400 милијарди долара у енергетски и друге секторе Ирана. Иран би, заузврат, снабдевао Кину, највећег потрошача енергената на свету (само у прошлој години, кинеска индустрија трошила је 10 милиона барела нафте дневно), нафтом по повлашћеним ценама.
„Две древне азијске културе, два партнера у секторима трговине, економије, политике, културе и безбедности, са сличним погледима и многим обостраним билатералним и мултилатералним интересима, сматраће се стратешким партнерима“, стоји у уводу споразума.
Споразум Кине и Ирана могао би да засмета Америци
Према речима једног од најбољих познавалаца кинеско-иранских односа, некадашњег дописника агенције Танјуг Борислава Коркоделовића, економске компоненте споразума већ су добро познате и усаглашене између две стране, док ће се о војним и безбедносним компонентама још разговарати.
„У том смислу, биће веома интересантан новембарски састанак, који ће безбедносни дужносници двеју земаља имати са Русијом“, каже он.
Уколико буде усаглашен и спроведен, споразум ће имати веома велику стратешку важност, додаје наш саговорник. Једна од кључних земаља Блиског истока и западне Азије, Иран, налази се под тешким санкцијама САД, такође је и жестоко погођен пандемијом коронавируса. Стога се у Техерану на потписивање споразума гледа са великим надама.
Нацрт споразума предвиђа развој око стотину инфраструктурних пројеката – брзе железнице, аеродрома и подземне железнице у градовима; развој слободних трговинских у градовима Макуу и Абадану, као и на острву Кешм у Персијском заливу.
Осим тога, споразумом се предвиђа да Кина у Ирану развија 5Г мрежу, а Исламској републици би на располагању био и кинески глобални систем за позиционирање Баиду.
„Постоје и критичари, нарочито у иранској емиграцији, док западни свет споразум тумачи као даљи продор Кине на Блиски исток, као нека врста „меког подјармљивања“ Ирана, кључне земље, земље са преко осамдесет милиона становника, интересима Пекинга“, објашњава Коркоделовић.
Иран, као једна од кључних блискоисточних држава већ има већ учвршћен утицај у Сирији и Ираку, а споразумом би могла да буде ојачана улога тих земаља у оквиру иницијативе „Појас и пут“.
Брзим пругама Техеран заобилази путеве САД
Чињеница је да ће Кина, уколико споразум буде био уговорен, из њега извлачити велике добитке, али то исто важи и за Иран, који би унапредио застарелу инфраструктуру, нарочито у нафтној индустрији, али и у транспорту.
„Споразумом се предвиђа да, поред улагања у иранску нафтну индустрију, Кина уложи велика средства, негде 228 милијарди долара у иранску инфраструктуру“, наводи Коркоделовић и наводи пример изградње електричне пруге која ће повезивати престоницу Техеран са Машадом, другим по величини градом у земљи, а такође Техеран са светим градом Комом и Исхафаном, али до важног петрохемијског средишта, Табриза на Каспијском мору.
На тај начин, отвориће се пут за повезивање Ирана са централноазијским републикама, Таџикистаном, Туркменистаном, Казахстаном и Киргистаном, а преко њих и са Синђијангом, најзападнијом кинеском провинцијом.
„Тако се избегавају сви путеви које су до сада контролисале Сједињене државе“, констатује Коркоделовић.
Веома значајна одредница будућег споразума је да ће се сва плаћања вршити у кинеској валути, јуану, чиме се обе земље увелико одвајају од долара као међународног платежног средства.
Плаћање у јуанима заштитиће кинеске компаније од удара америчких санкција, каже Коркоделовић и додаје да ће се трговина вероватно обављати у путем бартер аранжмана.
„Иранци нису увек најсрећнији, а то се показало и када је требало да сарађују са Индијом, да примају индијске рупије. Наравно велика је разлика између рупија и кинеског јуана, који је од ММФ-а прихваћен као међународно средство плаћања, али многи ирански пословни људи су, за разлику од политичара, окренути према Западу. Традиционално су у великој мери окренути ка Немачкој. Тако да ће за кинеске пословне људе бити проблем како ће се прилагођавати иранском тржишту“, каже Коркоделовић.
Тежак ударац за Трампову политику
Луке на иранској и пакистанској обали такође би могле да буду један од интересантних аспеката споразума, наводи Коркоделовић.
„Ради се о иранској луци Чабахар у Ирану, које прво запазила Индија и обећала велике инвестиције. Индија је, међутим, изгледа морала да одустане од ове инвестиције због америчких санкција и сада се ту као важан инвеститор појављује Кина. Иран, по свему судећи жели да повеже Чабахар са пакистанским лукама и ту се одвија једно велико надметање између Ирана и Саудијске Арабије, Уједињених арапских емирата и, у мањој мери, Катара. Тако да је то једна жива, динамична геополитичка сцена“, каже наш саговорник.
О споразуму су кинеска и иранска страна почеле разговоре приликом посете кинеског лидера Си Ђинпинга Техерану 2016, а ирански председник Хасан Рохани одобрио га је у јуну ове године, сазнаје Њујорк тајмс, који је и дошао у посед документа.
На иранској страни остаје да споразум потврди парламент (Меџлис), али, према писању Тајмса, још увек није јасно да ли је кинеска влада одобрила споразум, као и када ће га Пекинг ратификовати.
Када су се прошлог септембра први пут појавиле назнаке да Пекинг и Техеран преговарају о важном дугорочном споразуму, кинеско министарство спољних послова одбацило је такве тврдње. Међутим, упитан о споразуму прошле недеље поново, портпарол кинеског министарства спољних послова Жао Лиђијан оставио је отвореном могућност за постизање споразума.
„Кина и Иран су традиционални пријатељи и комуницирали су о развоју билатералних односа. Спремни смо да сарађујемо са Ираном како бисмо континуирано унапређивали практичну сарадњу“, истакао је он.
Оно што је јасно, пишу Фарназ Фасихи и Стивен Ли Мајерс, јесте да се ради о великом ударцу агресивној политици Трампове администрације према Техерану, откако је актуелни председник одлучио да иступи из нуклеарног споразума са Исламском републиком.
