Влада Шпаније тражила је од руководства СССР-а да преузму на чување око 510 тона злата. Одлуку о извозу злата у СССР донели су руководиоци републиканске странке Шпаније – премијер Франсиско Ларго Кабалеро и министар финансија Хуан Лопез Негрин у октобру 1936. године. У Шпанији је буктио грађански рат. Републиканско руководство Шпаније упорно је захтевало од совјетске стране да повећа испоруке наоружања у Мадрид, који је био окружен јединицама генерала Франка.
Према протоколу број 44 са заседања Политбиора Централног комитета Комунистичке партије СССР-а наводи се да је СССР пристао да прими на чување златне резерве, као одговор на захтев шпанске владе у октобру 1936. године.
У луци шпанског града Картахена 20. октобра 1936. године почео је утовар злата на совјетске бродове „Ким“, „Кубањ“, „Нева“ и „Волголес“. Злато је било упаковано у 7.800 дрвених сандука. Републиканска влада Шпаније је мобилизовала готово сву своју поморску флоту како би пратили совјетске бродове и драгоцени терет. На крају су бродови успешно допловили у СССР, а злато се првобитно чувало у згради у центру Москве, да би га затим превезли у једну од зграда Централне банке. О судбини шпанског злата данас се врло мало зна. Сагласно званичној верзији, СССР је потрошио средства у вредности злата на рат у Шпанији.
Међутим, појединим истраживачима је тешко да поверују у верзију да су златне резерве потрошене за пар година на војне испоруке. Стога сматрају да је Стаљин присвојио велики део злата.
Међутим, према писању листа „Ел конфиденциал“, Стаљин није присвојио ни грам шпанског злата и сав новац добијен од његове продаје заиста је искоришћен за војне испоруке републиканцима. Такво мишљење дели и угледни историчар Анхел Винјас, који се позива на архивска документа бившег министра финансија Шпаније Хуана Негрина. Реч је о документима која сведоче да су и совјетска и шпанска страна водиле запис о расходима злата.
„СССР је током рата снабдео Шпанију са људством и оружјем. То је омогућило републиканцима да се боре скоро три године. Из Совјетског Савеза је прво стигао бензин, а затим стрељачко оружје, муниција, тенкови и авиони“, сматра Луис Тогорес са мадридског Католичког института за историјска истраживања. Тада је Шпанији испоручено 648 војних авиона, 60 оклопних возила, 1.186 јединица оруђа, 340 минобацача, 20.486 митраљеза, скоро пола милиона пушака, револвера, пиштоља.
Како је познато, у Шпанији је од 1936. до 1939. године убијено или нестало без трага неколико стотина совјетских војника.
Што се тиче совјетског оружја које је након слома републиканаца у пролеће 1939. године припало франкистима, оно је ипак још неколико деценија служило Шпанији. Данас се многи примерци совјетског оружја и технике чувају у шпанским музејима.
