Према писању Дејли рекорда, неки од најчуднијих докумената тичу се програма „Старгејт“, тајне јединице америчке војске коју је 1978. године у Мериленду основала одбрамбена обавештајна агенција како би истражила потенцијал за видовњачке феномене, што је била и инспирација за филм из 2009. године „Људи који зуре у козе“.
У филму, америчке специјалне снаге покушавају да искористе паранормалне моћи као оружје.
Прерано за интергалктички црвени тепих за ванземаљце
У декласификованим документима је и извештај Националног истражног комитета за ваздушне појаве из 1964. године, у ком су учествовали пензионисани чланови оружаних служби. У документу на 186 страница наводе се случајеви пријављивања НЛО-а широм света, укључујући мистериозни случај у Вигтаунширу 4. априла 1957, када су три радарске станице пратиле НЛО који је „летео и кружио“ на висини између 4 и 18 км.
„Ту дефинитивно није реч о нечему објашњивом. Био је то предмет од некакве чудне супстанце и није могла бити направљена грешка“, наводи у документу заповедника В.П Витворта.
Документ препоручује и чешће покушаје комуникације са ванземаљцима и израду посебних закона којима би се регулисала интеракција људи са њима.
„На основу доказа у овом извештају, Комитет је закључио да су НЛО-и стварни и чини се да су интелигентно контролисани. Верујемо да је разумна хипотеза да су НЛО-и (осим оних који се могу објаснити као конвенционални објекти или појаве) манифестације ванземаљског живота", закључује.
Предавач међународне сигурности на Универзитету у Глазгову Демијан Ван Пивелде је рекао: „Ово указује на то који је глобални опсег активности ЦИА и како иде развој њених интереса“.
„Од процене совјетске економије, перцепције јавности о вијетнамском рату у иностранству, очигледног комунистичког утицаја у Латинској Америци, до пораста терористичке претње и ексцентричнијих питања попут НЛО-а и видовњака. Све ово се може повезати са ширим контекстом Хладног рата“, рекао је он.
Међутим, у извештају у НЛО-има се прихватало да су докази превише „шкакљиви“ да би упућивали на то како изгледају ванземаљци или која је сврха њихових посета земљи.
„Описи неидентификованих летећих објеката могли би пружити информације о совјетским балистичким ракетама или авионима. Такође је било важно разумети и управљати перцепцијом људи“, додао је Ван Пивелде.
Истакао је да је студијска група ЦИА закључила да Совјети могу искористити извештаје о НЛО-у да би створили „панику“ и спровели својеврстан информативни рат.
„Извештаји о НЛО-у такође се могу користити и како би се преоптеретио амерички систем за упозорења из ваздуха“, додао је.
Свакако се чини да је било прерано да се развије интергалактичке црвени тепих за добродошлицу.
„Ипак, генерално, истраге ваздухопловних снага ЦИА и Ваздушних снага САД откриле су да се већина случајева НЛО-а може повезати са оптичким илузијама и халуцинацијама, преварама и погрешним тумачењима“, напоменуо је предавач.
Осамдесетих је ЦИА била изузетно заинетересована за парапсихологију
Током 1980-их, ЦИА се у Шкотској такође заинтересовала за рад водеће парапсихолошкиње универзитета у Единбургу, Деборе Деланој, која је разоткрила превару „ведрог и врло пријатног“ 17-годишњака који је наводно могао да савија метал. Тврдио је да је почео да савија метал, углавном прибор за јело, са четири године и да је то радио од тада. Али након седам и по месеци лабораторијских тестова, истраживачи су почели да сумњају да је реч о превари и искористили су скривену камеру како би га разоткрили.
„Признао је да је варао. Рекао је да је он мађионичар који је желео да види да ли је могуће да се успешно прикаже као видовњак у лабораторији“, закључила је Деланојева.
Ван Пивелде је објаснио зашто је агенте ЦИА, који имају задатак да бране најмоћнију земљу на свету од свих непријатеља, могао да заинтересује, бар накратко, тинејџер који савија кашике.
„Фокус на видовњаке такође звучи прилично ексцентрично. Али када даље копамо, можемо видети агенцију која тражи научне студије како би обавестила своје надређене, пратећи гласине да је Совјетски Савез заинтересован за видовњаке 1970-их“.
„Закључак који је извела ЦИА до средине 1990-их био је да читав програм није користан за њихово пословање.“
У оквиру програма „Старгејт“ спроводио се и пројекат „Санстрејк“ – којим се на неконвенцијалан начин истраживала експлозија авиона „Пан-Ам флајт“.
Пан Ам флајт 103 срушен је изнад шкотског села 21. децембра 1988. године, усмртивши свих 259 путника и чланова посаде и још 11 људи на земљи.
7. јуна те године на непознатој локацији, једном тзв. видовњаку су дали задатак да описује фотографију реконструисаног носача пртљага на коме се налазила бомба која је разнела авион.
Са ознаком „Потребан посебан приступ“, белешке су насловљене: „Упозорење: Садржи обавештајне изворе и методе“.
Мисија „Санстрејка“ укључивала је прикупљање обавештајних информација путем „психоенергетике“ – укључујући телепатију.
Тест о рушењу авиона је садржао 22 странице исцртаних белешки и скица.
У напоменама које се односе на видовњака пише: „У кутији је бомба која експлодира. Због тога размишљам о бомби која разноси особу. Видим црвени, ватрени и назубљени пламен. Нешто везано за мету чини да ми очи горе...
До 1990. године истрага о срушеном авиону је још увек трајала све док нису званично оптужена двојица Либијаца.
