Овај авион ће се придружити програму тестирања ових „летећих радара“. Програм је планиран до 2024. године, а од 2019. године у њему учествује први авион овог типа.
На „летеће радаре“ су рачунали одавно
Издање Military Watch је истакло да у руско-америчкој „трци“ ваздушног оружја свака страна има своје предности. А ако је Русија јача, на пример, у погледу маневрисања авиона, онда је Америка безусловно у предности када је реч о системима за даљинско радарско осматрање, навођење и управљање (ДЛРО). Управо овој класи припада А-100 и зато је најава појављивања другог авиона А-100 „Премијер“ важна вест за руску војску.
Генерално, ово заостајање је разумљиво. Историјски је наведено да је географија војних активности САД била и остала много шира од оне у Совјетском Савезу, а затим и Русији.
Први летећи „радари“ су се појавили педесетих и шездесетих година прошлог века. Њихов задатак је у почетку био даљинска радарска патрола, то јест, откривање непријатељских летелица на великој удаљености од њихове територије. Ако би ваздушни циљеви откривени унапред, тада је било могуће подићи своје ловце, који би им изашли у сусрет, и организовати одбрану. Затим је појава палубних авиона са дугим дометом знатно проширила зону одбране носача авиона, јер је омогућила да се виде не само авиони, него и бродови противника. У периоду од 1970. до 1980. године уз развој радарске технологије, „летећи радари“ су почели да виде и копнене циљеве.
У САД је 1975. године први лет извео можда и најпознатији авион овог типа Boeing E-3 Sentry, познат и као AWACS, који је сада у служби неколико земаља света. Као одговор на појаву AWACS, на основу транспортног авиона Ил-76 у СССР су конструисани А-50. Ове машине више нису само откривале циљеве на копну и на небу, већ су постале и својеврсне летеће командне јединице које су могле да контролишу акције других авиона и ударних снага.
Русију је инспирисала Индија
„Хвала“ за своје „рођење“ нови авион за даљинско радарско осматрање, навођење и управљање (ДЛРО) А-100 „Премијер” дугује програму за конструкцију модификације авиона А-50 за Индију са савременим израелским радарима. Авиони А-50ЕИ су испоручени у Индију између 1990. и 2000. године. И појавио се логичан предлог за стварање једнако модерне машине са руском опремом за Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације и за извоз у Кину. Почетком двехиљадитих година почело је пројектовање радарског летећег комплекса, у чији састав је укључен нови транспортни авион Ил-76МД-90А (ово је најсавременија модификација Ил-76, коју је ваздухопловна индустрија поново почела да производи) и савремени радарски систем са три велика радара са фазном антеном.
Овако дугорочно стварање перспективног комплекса А-100 може се објаснити врло брзим развојем радарске опреме и средстава комуникације које се одвијало током 2000-их година, као и недоступношћу основног модела авиона Ил-76МД-90А. Стварање новог транспортног авиона се подударало са променама у структури руске ваздухопловне индустрије. У ствари, производња новог Ил-76 морала је почети од нуле, што је било прилично тешко.
Путнички авион као основа
Зашто се ДЛРО, који служи у војне сврхе, израђује на основу путничких авиона? Чињеница је да путнички авиони имају велику носивост и трајање лета. Они су економичнији за рад и имају довољно слободног простора за опрему и радна места оператора. Наравно, такав летећи информациони центар у случају борбених акција ће се бранити, као и било који други командни центар. Дакле, уништавање авиона ДЛРО је увек један од најважнијих и најтежих задатака током ваздушних операција.
Један од првих примерака Ил-76МД-90А је 2014. године предат у постројење за уградњу радара и друге опреме, а 2019. године су започета опсежна тестирања првог примерка новог „летећег радара“ А-100 „Премијер“.
Свевидећи радар у комбинацији са Су-57
Шта може нови руски авион за даљинско радарско осматрање, навођење и управљање? Његов главни систем је радар са кружним надгледањем који се налази на предњем делу авиона (назива се још и „тањир“), то је комплекс од два радара са фазном антеном и дигиталном обрадом сигнала. Овај комплекс пружа комплетан кружни преглед за 5 секунди. Верује се да нови радар, када се налази на великој висини, може видети копнене, водене и ваздушне циљеве, укључујући и крстареће ракете у ниском лету на удаљености до 400 километара. Авион је такође опремљен моћним комплексом комуникационе опреме која ће омогућавати комуникацију са другим авионима и, у будућности, контролу над дроновима. А-100 ће моћи да ради са било којим мање или више савременим авионом, али, наравно, највећу ефикасност ће показати у интеракцији са авионом пете генерације (у Русији је то Су-57) и са најсавременијим беспилотним летелицама, на пример са С-70 „Охотником“.
Навигациони систем авиона А-100 је такође побољшан и омогућава рад такозване „стаклене кабине“ пилота. Они ће на екранима видети чак и оне објекте, који нису у њиховој зони видљивости.
Такво ваздушно командно место је, наравно, много мобилније од било ког од својих копнених аналога: оно не захтева размештање и припрему: полетео, погледао око себе, и правац на посао!
„Очи“ за мирне и за освајаче
Ово је иначе одговор на то зашто су авиони за даљинско радарско осматрање, навођење и управљање потребни и земљама које нису експанзијског типа, чак и ако имају одговарајуће радарске уређаје на копну.
У сваком потенцијалном сукобу је неопходна најактивнија и најопсежнија информативна слика, и управо за ово су специјализовани „летећи радари“. Било би добро да у било којој операцији оружаних снага или снага специјалних операција буде присутан овакав авион, а чак и у мирно доба његове могућности омогућавају праћење потенцијалних војних претњи у пограничним подручјима.
Најновији „летећи радар“ А-100 по својим могућностима треба да буде барем на нивоу најбољих светских стандарда. Сада је неопходно спровести програм масовне производње „премијера“ за Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације и њихову замену А-50. Сада Русија располаже са десетак авиона за даљинско радарско осматрање, навођење и управљање овог модела. За поређење: америчких Boeing E-3 Sentry по свету има више од 50. Ситуацију треба променити.
Прочитајте још:
- Руске Ваздушно-космичке снаге ускоро добијају „летећи радар“
- Дуго очекивано појачање руске војске: „Суперватрогасац“ Бе-200 постаје убица подморница /видео/
- Нема рата без Су-25: Ексклузивни снимак из кабине руског „Суперграча“ /видео/
- Ваздушни маратон: Руски „медведи“ прелетели 7.000 километара и три мора за 12 сати
