То каже за Спутњик професор Факултета политичких наука у Београду Слободан Самарџић, који тврди да је ауторитет Немачке и Француске изузетно значајан за компромис, јер су те две земље окупљале различита мишљења и биле центар компромисних решења.
Компромис у Бриселу до краја јула
По његовом мишљењу, компромисно решење ће се највероватније наћи на самиту предвиђеном за крај јула, с чим је сагласна и Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику:
„Читава идеја је да се то што пре одобри, јер се не расправља се само о корона фонду, него и о седмогодишњем буџету, који је вредан 1.100 милијарди евра. Ту исто има несугласица“, предочава нам Сузана Грубјешић.
Она је истакла да је пандемија већ бурне и тешке расправе о буџету ЕУ учинила још изазовнијим и напоменула да се овде ради и о старој подели између богатијег севера и сиромашнијег југа.
Распетљавање бриселског чвора
Наша саговорница истиче да је Холандија одувек имала стриктна буџетска правила и да је став те земље да не жели да оптерећује своје пореске обвезнике тако што би помагала јужни део Европе.
Самарџић је мишљења да „штедљива четворка“ (Холандија, Аустрија, Данска и Шведска) треба да попусти у погледу обима средстава и начину њиховог коришћења и додаје да би јужноевропске земље, које су у великим дуговима, прихватиле олакшавајућу политику враћања дугова.
Највећи проблем, истиче наш саговорник, може настати са Пољском, Мађарском и још неколико земаља, јер су условљене демократским и правним критеријумима. Ипак, он каже да и то може да се избегне, ако Француска и Немачка обезбеде компромис о начину коришћења финансија и уколико се ти услови „олабаве“.
Лош епилог – велике последице
Самарџић напомиње да је ово тест за блиску будућност ЕУ и да би сви изгубили много ако договор не би био постигнут. У том случају, структура Уније би се још више уздрмала и била би доведена у питање.
„То не значи да ће се ЕУ распасти, већ да ће постојати јасна политика концентричних кругова, где би групе које се слажу направиле свој „клуб“, а политике које се с њима не слажу би партиципирале по њиховој вољи. То више не би била ова ЕУ, него нека лабава, врло растресена Унија, где би једни напредовали, а други назадовали. Као таква, у европским релацијама не би била важан фактор, а о светским да не говоримо“, истакао је Самарџић.
Сузана Грубјешић указује на то да и без „штедљиве четворке“, Пољске и Мађарске Фонд за опоравак може да се формира, али да би то продубило разлике, па не верује да ће се то десити.
Подсетимо, данас је трећи дан како лидери ЕУ расправљају о Фонду за опоравак од последица вируса корона.
Пакет који је предложен за економски опоравак износи 750 милијарди евра. Првобитан план био је да 500 милијарди буду бесповратна средства, а 250 зајмови. У међувремену је изнет предлог да се бесповратна средства смање, а зајмови увећају за 50 милијарди.
Док се „штедљива четворка“ бори да бесповратна средства буду мања, а зајмови већи, Италији и Шпанији је потребнија бесповратна помоћ, јер су презадужене, а највише погођене короном.
Прочитајте још:
