Коридор би пролазио кроз Иран до Бандар-е Анзалија дуж Каспијске обале, преко Каспијског мора до Астраханске области у Русији, а затим на север према Европи.
У обраћању иранским медијима Корди је навео низ предности руте: од бржег времена испоруке до њене потенцијалне улоге у даљем јачању иранских односа са суседима. Он је додао да би у неким случајевима транспортни коридор могао да замени египатски Суецки канал у смислу укупне ефикасности.
Тачније, Корди је објаснио да ће коридор, када буде активиран, више него преполовити време транзита робе до и из Русије, са садашњих 38 дана на 14-16 дана.
Иран је уложио значајна средства у пројекат, рекао је званичник, издвајајући стотине милиона евра за развој железничке инфраструктуре, док је сама лука Чабахар тренутно у процесу повећања свог теретног капацитета са 2,5 милиона тона на 8,5 милиона тона годишње. Њу Делхи је издвојио око 14 милиона долара за развој луке у периоду 2020-2021. године.
Називајући Иран „терминалом света“, Корди је нагласио да Чабахар, једина иранска океанска лука, има потенцијал да повеже свет: и исток са западом и север са југом.
Претња за Суецки канал?
Говорећи за „Монитор“ о амбициозним плановима Ирана да постане главни светски транспортни коридор, портпарол управе Суецког канала Џорџ Сафват уверавао је да трговински пут Индијa-Иран-Русија дуг 7.500 км неће моћи да се такмичи са египатским каналом у погледу испорука од Индије до Хамбурга, с обзиром да је потребно да се роба испоручује морским, друмским и железничким путем. Осим тога, потребно је 19 дана да се контејнер из Индије пошаље у Хамбург, уместо 20 и више дана који се очекују преко иранског коридора, додао је он.
Међутим, стручњак за иранска питања Мухамед ел Саид Идрис из каирског Центра за политичке и стратешке студије нагласио је да нова трговинска рута нема за циљ да наноси штету египатским интересима, већ радије служи иранским сопственим економским интересима, узимајући у обзир строге америчке санкције.
Почетком ове године индијски стручњак за одбрамбене и стратешке послове Шишир Упадхјаја написао је анализу у којој је објаснио да стварање дуго очекиваног трговинског коридора Индија-Иран-Русија не само да ће побољшати трговину између нација, већ ће потенцијално помоћи да се умањи утицај америчких санкција Ирану.
Он је, конкретно, објаснио да би нова рута требало да скрати време транзита између Русије и Индије за чак 62 одсто и тако помогне амбициозној тежњи Москве и Њу Делхија да повећају трговину са 11 милијарди долара у 2019. на 30 милијарди долара до 2025.
„Активирање Међународног транспортног коридора Север-Југ такође би отворило огромне могућности земљама Средње Азије да тргују у оба смера“, нагласио је Упадхјаја, указујући на недавне напоре Москве да олакша споразум о слободној трговини између Индије и Евроазијске економске уније (у коју осим Русије улазе и Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргизија).
Индијска државна корпорација за превоз контејнера и Руске железнице потписали су у марту меморандум о разумевању о транспорту робе између две земље преко Ирана, на основу јединствене фактуре, а очекује се да рута почне да функционише за неколико месеци.
Идеја стварања великог транспортног коридора кроз Иран потиче с почетка 2000-их година, када су Москва, Техеран и Њу Делхи потписали споразум о путу од 7.500 км за превоз робе из Индије и Ирана у Русију и Европу комбиновањем водене, друмске и железничке инфраструктуре. Међутим, развој овог пројекта зауставила је бирократија и инфраструктурна ограничења.
Када буде у потпуности покренут, очекивани годишњи капацитет коридора могао би да достигне и 20-30 милиона тона робе годишње. Амбициозније итерације пројекта чак предлажу стварање огромног канала дужине више од 765 км од Каспијског мора до обала Индијског океана, мада се чини да је његов огромни трошак (процењен на еквивалент између 6 и 10 милијарди долара) тај пројекат ставио на чекање.
Прочитајте још:
