Упркос тешкој епидемиолошкој ситуацији и све већим противречностима са главним трговинским партнером Кине, Сједињеним Државама, све већи број страних инвеститора преферира кинески државни дуг као најпоузданији начин улагања.
Кинеско тржиште државног дуга једно је од највећих на свету. Удео страних инвеститора и даље није велик: нешто више од 4 одсто. Али темпо којим страни инвеститори граде свој портфељ кинеских државних обавезница је импресиван. Док су у марту ове године странци држали ове обавезнице за 2,26 трилиона јуана, сада су већ на 4,3 трилиона.
Низак укупни удео страних власника кинеских државних обавезница последица је чињенице да је било тешко ући на кинеско тржиште све до средине 2017. године: тада је покренут програм „Бонд конкект“, који омогућава страним инвеститорима да улажу на тржиште обавезница континенталне Кине путем тржишта Хонгконга. То што није било потребе за отварањем засебног трговинског рачуна у континенталној Кини увелико је поједноставило процес улагања.
Јача поверење у кинеске хартије од вредности
Пасивним инвеститорима који више воле да улажу у индексе, приступ кинеском тржишту заправо је постао лакши прошле године, када су државне обавезнице, као и хартије од вредности неких кинеских државних банака, укључене у агрегатни индекс „Бломберг Берклис“. Годину дана касније кинеске обавезнице су укључене и у индекс ЈП Морган. Сви ови кораци су довели до тога да је удео страних власника кинеског државног дуга у јуанима, почео да расте двоструко бржим темпом.
Али раст се нарочито убрзао у време када је кинеску економију погодила епидемија вируса корона. На први поглед, ово може изгледати нелогично: зашто позајмљивати новац некоме чија се финансијска ситуација погоршава? Будући да је епидемија захватила не само Кину, већ скоро све земље света, криза се шири по читавој светској економији и инвеститори почињу да упоређују: која земља се боље носи са ситуацијом и нуди најповољније услове за инвестирање. Док су САД, Европска унија, Јапан и низ других развијених земаља одједном искористиле сву своју „економску муницију“, спуштајући каматне стопе до нуле или чак негативне вредности, Кина се и даље држи умерене монетарне политике и покушава да стимулише економију фискалним мерама. Као резултат тога, десетогодишње кинеске државне обавезнице сада нуде принос од 3,118 одсто, док принос на америчке обавезнице сада износи само 0,597 одсто, на јапанске 0,023 одсто, на немачке -0,515 одсто. Истовремено, инвеститори виде како се кинеска економија успешно носи са последицама епидемије. То јача њихово поверење у поузданост кинеских хартија од вредности, рекао је за Спутњик руководилац Центра за светске финансије Института за светску економију и финансије на Академији друштвених наука Кине Лиу Дунгмин.
„Мислим да је главни разлог што се Кина добро носи са последицама епидемије. Тренутно се економска моћ Кине повећава. Стога одређени финансијски производи постају стабилнији. Истовремено, видимо да је принос по кинеским државним обавезницама значајно већи него на сличним хартијама од вредности у западним земљама, које су, с једне стране, снажније погођене епидемијом. Са друге стране, економије ових земаља су се развијале дужи низ година знатно спорије од Кине. Као резултата тога, видимо јако ниске, нулте, па чак и негативне каматне стопе. Стога кинески дуг постаје све привлачнији за улагање.“
Раст БДП Кине у другом кварталу
Према економској статистици коју је Кина објавила за други квартал, БДП је порастао за 3,2 одсто, што је значајан скок у односу на пад од 6,8 одсто у првом кварталу. Улагања у основна средства током шест месеци пала су за 3,1 одсто, док је у првих пет месеци овај показатељ био двоструко лошији: минус 6,3 одсто. Истовремено, улагања у високо-технолошке индустрије су, напротив, порасла за 6,3 одсто. Према мишљењу стручњака Лија Дунгминга, кинеским властима је такође корисно да имају више странаца који држе кинески јавни дуг, јер то повећава ефективност управљања.
„Мислим да, осим државног дуга, још можемо да понудимо инвеститорима из иностранства обавезнице локалних управа. И поздрављамо куповину државних обавезница од стране страних инвеститора на међубанкарском тржишту, тако да кинески дуг државе и локалне самоуправе постају све сигурније активе у очима међународних инвеститора. За нас је, без сумње, врло корисно да се повећа удео страних инвеститора међу власницима кинеских обавезница. Јер, са једне стране, то игра позитивну улогу у интернационализацији јуана, а са друге стране показује квалитет управљања. Ако можемо повећати удео страних инвеститора међу власницима наших дужничких хартија од вредности, тада помажемо властима да побољшају управљање дугом. Тек када научимо добро да управљамо дугом, тада ће потражња за тим производима порасти — државни дуг и дуг локалних власти од стране инвеститора из иностранства.“
Обавезнице локалних управа сада играју важну улогу у опоравку економије од последица кризе. У првих пет месеци 2020. године локалне власти су издале 3,2 трилиона јуана обавезница. Новац би требало да оде на изградњу „нове инфраструктуре“: 5Г мрежа, центара за податке, паметних фабрика и тако даље. Према укупној годишњој квоти коју је одобрила централна влада, ове би године могло бити издато 4,73 трилиона јуана таквих хартија од вредности.
Прочитајте и:
- Корона је показала: Закон џунгле и даље важи, једини спас – јака држава
- Нови светски финансијски поредак: Колико смо близу краху долара /видео/
- Радници код куће, роботи у фабрикама: Како челница Европске банке види шта нас чека после пандемије
- Истраживање које руши предвиђања УН: Прекретница је 2064. година
