Поред универзалности, поузданости и практичности, које су и главне одлике пушке „калашњиков“, експерти подсећају и на још једну изузетну одлику: механизам оружја је веома једноставан да га свако може користити. То је доказано у сукобима широм света где је ово оружје коришћено: Азији, Африци и Латинској Америци.
У јулу 1943. године на састанку Техничког савета Народног комесаријата одбране СССР донета је одлука да се произведе „универзални војник“. Да би направили оружје какво су замислили, прво су морали да направе одговарајућу муницију. На јесен су конструктори Николај Елизаров и Борис Семин разрадили метак калибра 7,62 милиметра.
У новембру 1943. године објављен је конкурс за развој оружја коме би одговарала нова муниција. „Условни“ победник био је АС-44 који је конструисао Алексеј Судајев. Међутим, ни тај примерак није у потпуности одговарао техничким захтевима конкурса. У јесен 1946. године одржан је нови круг тестирања, у коме је учествовао и Михаил Калашњиков са својом пушком.
Иако ни његов примерак није био идеалан, комисија је ипак одабрала „калашњиков“ због поузданости. Већ 1949. године совјетска војска је након тестирања добила две верзије: аутоматску пушку калибра 7,62 милиметра (АК) и аутоматску пушку калибра 7,62 милиметра са склопивим кундаком (АКС). Након десет година у састав наоружања уврштен је и модернизовани аутомат, односно побољшана верзија.
Управо су те две верзије аутомата – АК и АКС постале веома популарне и до данас се користе на ратиштима.
Аутомат „калашњиков“ je тежак 4,3 килограма и има једноставну конструкцију која је и обезбедила поузданост. То је јасно показао рат у Вијетнаму – северновијетнамска војска је у великој мери користила аутомат, који се успешно изборио са влагом, карактеристичном за тај регион. Када би вода ушла у цев војници би је просто истресли, док су Американци морали од три до пет пута дневно да чисте пушке М-16 и то у затвореним просторијама како не би изгубили многобројне делове.
Тешко је оценити распрострањеност „калашњикова“, јер је легална и илегална производња пушке брзо узела маха. 1950. године СССР је земљама-партнерима из Варшавског пакта издао лиценце за производњу аутомата. Многе од њих настављају да их производе иако је дозвола давно истекла или су отворили фабрике за производњу у другим земљама. Према проценама, око 12 земаља је почело са производњом пушака без икакве дозволе.
Експерти сматрају да аутоматске пушке „калашњиков“ и њене копије чине 20 одсто свег стрељачког оружја на свету.
Пушка АК-47/74 једно је од најпродуктивнијих и најкориснијих оружја на свету. Од 1949. године у различитим деловима света направљено је више од сто милиона примерака, што је више од „ФН ФАЛ“, М16, „Хеклер и Кохса“ и „Узија“ заједно.
У биоскопима у Русији у фебруару је почело приказање филма „Калашњиков“, који говори о најупечатљивијим догађајима у животу легендарног конструктора оружја и о стварању јуришне пушке АК-47.
Прочитајте још:
- Објављен снимак екстремног теста „калашњикова“ (видео)
- Руска пешадија постаје још јача: Војска добија 35.000 нових „Калашњикова“ /видео/
- Легендарни Калaшњиков и на филмском платну /видео/
