Документ даје Агенцији слободе које су биле ускраћене у време претходних председничких администрација - после потписивање указа, за ову врсту напада више није потребно одобрење Беле куће. Бивши службеник додаје да се у документу директно помињу Русија, Кина, Иран и Северна Кореја, али да се потенцијално може применити и на друге земље.
Ова нова пуномоћја ЦИА нису замишљена како би Агенција сакупила више података о другим земљама, већ да би организовала агресивне сајбер-операције с циљем објављивања докумената, како би се зауставила операција неке друге обавештајне службе или демолирале електричне инсталације, као што је на пример био случај 2009. године са уништавањем центрифуга које су Иранци наводно користили за обогаћивање уранијума.
Указ је дао ЦИА зелено светло да униште противничку инфраструктуру, као што су петрохемијски погони и да учествује у рушењу организација које су до тада биле недодирљиве, као што су банке или друге финансијске институције.
Према речима бивших запослених, такође им се отворила могућност да спроводе сајбер-операције против медија, добротворних или верских организација или бизнис структура и појединаца за које верују да раде у корист „непријатељских“ обавештајних служби.
„Раније су биле потребне године разних сигнала и десетине страница које би доказале да су те институције дефакто оружје других држава“, каже за „Јаху њуз“ бивши сарадник и додаје: „Данас је за напад довољно само да вам се учини да одређена добротворна организација ради за неку другу владу.“
Како се наводи, ЦИА није губила време од када је од Трампа добила нова пуномоћја. За последње две године, од када је документ ступио на снагу, Агенција је извела десетину операција које су дотле биле само на листи жеља. Док се по навођењу сарадника у ЦИА славило, критичари су потписивање овог документа видели као велику опасност која би могла да буде претња за људске животе.
Умешаност америчке обавештајне службе у хаковање и објављивање туђих информација за многе сараднике је неприхватљиво:
„Наша влада се претворила у Викиликс“, каже један од сарадника.
Саговорници су одбили да дају детаље о овим сајбер-операцијама, али наводе да су многе биле изведене против Русије и Ирана. Додају да је од избора у Америци 2016. године ЦИА тражила начине да удари на Кремљ као одговор на наводно мешање ове земље у изборе за председника САД. Међутим, тада су им чланови Обамине администрације рекли да то не чине. Почетком Трамповог мандата напади на Русију били су избегавани, али је с временом интересовање за операције против Русије у Агенцији расло.
На пример, ЦИА је обелоданила информације о наводно независној руској компанији која је „вероватно радила за руску обавештајну службу“, тврде бивши запослени у Агенцији. Иако су одбили да кажу о којој конкретној операцији се ради, руски Би-Би-Си је у јулу 2019. објавио да су хакери украли 7,5 терабајта података компаније СyТех, која „ради за ФСБ“.
У другом нападу непозната група је у марту 2019. на платформи Телеграм објавила имена, адресе, фотографије и бројеве телефона иранских агената обавештајне службе. Неколико месеци касније такође на Телеграму појавили су се подаци из три иранске банке о 15 милиона дебит картица, наводно повезаних са иранским Корпусом чувара исламске револуције.
Како тврде извори „Јаху њуз“, раније администрације су се бориле против пуштања банковских података, јер би то могло да доведе до дестабилизације глобалног финансијског система.
У септембру 2018. Џон Болтон је објавио да је Трамп потписао директиву за олакшавање Обаминих правила о сајбер-операцијама. И даље је тајна о каквим правилима се ради.
И ЦИА и Државни савет безбедности одбили су да прокоментаришу ове тврдње.
Прочитајте још:
