То је суштина приче, каже он за Спутњик, истичући да је Европској унији неопходно реструктурирање које је корона одложила.
Упркос оценама, па и саме Ангеле Меркел, да један самит ЕУ неће бити довољан да помири супротстављене ставове свих чланица, после четири дана расправе у Бриселу усвојен је буџет ЕУ од 2021. до 2027. године тежак 1.074 милијарде евра и формиран Фонд из кога ће привреде чланица посрнулих под налетом короне моћи да рачунају на помоћ од 750 милијарди евра. Од тога ће, уместо предложених 500 милијарди, бесповратна помоћ износити 390 милијарди, док ће 360 милијарди евра бити у виду зајмова.
Консензус постигнут — схватили суштину
Овај Фонд ће бити финансиран заједничким задуживањем ЕУ на светским тржиштима капитала, а рок за отплату позајмице је крај 2058. године.
Оваквим компромисом изашло се у сусрет штедљивој четворци ЕУ која није пристајала на предлог Француске и Немачке, да две трећине помоћи из Фонда практично буде поклон.
„Наравно, ове штедљиве чланице нису хтеле да готово све буде у виду бесповратне помоћи и ипак су успеле да у том балансу односа бесповратне помоћи и кредитирања повећају учешће тог дела новца који ће се њима враћати. У сваком случају, нађено је компромисно решење, зато што су и једни и други имали интерес да се тај велики финансијски пакет усвоји и да се на тај начин покуша изаћи из кризе“, каже саговорник Спутњика.
Зато и не чуди изјава премијера Холандије, која је уз Данску, Шведску и Аустрију била најжешћи противник плаћања туђих дугова.
„Срећан сам због овог договора, не видим никакво место разочарању“, рекао је Марк Руте, додајући да су његови односи с осталим челницима ЕУ остали јаки упркос тешким преговорима о Фонду за опоравак Европске уније од пандемије вируса корона.
Гајић каже да је после показане несолидарности најбогатијих међу чланицама ЕУ по избијању пандемије то што је сада био довољан један самит за консензус и пристанак штедљивих чланица ЕУ управо указује на суштину.
„Штедљиви су свесни да је потребно стабилизовати земље у економским проблемима, како би тај простор могао да служи у оквиру ЕУ као простор за извоз њихове робе. Њихова привреда може да расте и јача само у случају да остатак ЕУ може да апсорбује њихове производе“, истиче наш саговорник из Института за европске студије.
Један од најзадовољнијих исходом свакако је био Ђузепе Конти, премијер Италије, једне од држава најпогођенијих короном. Италија ће добити 28 одсто, односно 209 милијарди евра, од укупних 750 милијарди, од чега ће 81 милијарда евра бити бесповратна средства, а остатак у виду зајма.
По оцени Контеа, то ће привреди његове земље омогућити да се с последицама корона кризе суочи „снажно и ефикасно“.
Двојац моћан да избоксује резултат
Самит је, по оцени Гајића, показао и то да је у политичком смислу двојац Француска—Немачка и даље супериоран.
„Потврђена је и политичка доминација Немачке и Француске, која је последица економске моћи тих земаља и чињенице да је Немачка мотор ЕУ у сваком смислу. Позиција Меркелове која заиста јесте одлазећа у овом тренутку, делује као неприкосновена. Не само због саме Меркелове чија је политичка звезда засигурно на заласку, него, пре свега, снагом саме Немачке. Без обзира ко је у Немачкој на власти, снага Немачке и њени економски потенцијали се преливају на политичко поље и ко год је на месту канцелара, он има доминирајућу улогу у свим преговорима везано за будућност ЕУ“, оцена је Гајића.
С друге стране, додаје он, Француска је по свом габариту и политичким потенцијалима и амбицијама Макрона заузела такву улогу. Самит је потврдио да су, када заједнички дођу до договора, они у стању да у доброј мери избоксују коначан резултат, каже наш саговорник.
Да ли је време баш за славље
„Мислим да врло легитимно — можемо да славимо“, поручио је Макрон по успешном завршетку самита.
Гајић, међутим, нема дилему да ће упркос овоме договору, криза у ЕУ, подељеној на презадужени југ и богати север, остати и да ће најновије одлуке само закрпити неке рупе у попуцалој ЕУ.
„Докле год траје корона криза, нема ни говора о неким озбиљним покушајима систематског преобликовања ЕУ. То је била прича Европског парламента пре него што је корона ударила и та прича, иако ће се спомињати као неки начелни циљ, у смислу реализације је стављена по страни. Остају проблеми недостатка заједничке фискалне политике, односа централне банке и националних банака у еврозони...а ти суштински проблеми се могу решити тек озбиљним реструктурирањем целе ЕУ“, објашњава наш саговорник.
По његовој оцени, у ситуацији каква је сада, не само да то неће бити приоритет ни у краткорочном ни у средњорочном периоду, него не може бити озбиљно ни започето.
Отуда је и радост председника Европског савета Шарла Мишела због постигнутог договора била изречена уз наду и подсећање на велики посао који Унију чека.
„Успели смо. Верујем да ће овај договор бити посматран као кључни тренутак на европском путовању и да ће нас такође повести у будућност“, изјавио је Мишел.
Буџет
На том путу ће у наредних седам година у буџету ЕУ на располагању бити 1.074 милијарде евра, од којих ће највише, 322 милијарде евра, отићи у Кохезиони фонд, односно на Регионалну политику ЕУ. Сума је 30 милијарди мања од оне у текућем седмогодишњем буџету.
Реч је о главној инвестиционој политици Европске уније, која доприноси стварању нових радних места, побољшању квалитета живота грађана и повећању укупног економског развоја како држава-чланица, тако и ЕУ у целини. С обзиром на то да је подршка усмерена на мање развијене регионе и државе-чланице ЕУ, са циљем да се оснажи економска, социјална и територијална кохезија Уније, несумњиво је да ће неки чија је привреда посебно погођена короном и на овај начин бити подстакнути.
У буџету ће за иновације и дигитализацију бити издвојено 132,7 милијарди, за фонд за миграције и управљање границама 22,6 милијарди евра, за одбрану и безбедност 13,1 милијарда, за јавну администрацију 73,1 милијарда и за фонд за суседство и свет 98,4 милијарде евра.
У оквиру тог фонда за суседство за претприступне фондове за Србију и друге земље у процесу евроинтеграција у наредних седам година намењено је 12,5 милијарди евра, 800 милиона евра више него у протеклих седам година.
