Интересантно је да је за разлику од наших епидемиолога, он други удар короне назвао другим таласом, а не другим пиком. И то још у јуну када су бројке новозаражених почеле лагано да се повећавају.
„Мој петочлани тим састављен од математичара и програмера прати на дневном нивоу стање у свих 216 држава. Користимо Гаусову криву (математички модел се базира на раду чувеног немачког математичара и физичара Јохана Карла Фридриха Гауса), која се помера на дневном нивоу. Методологија је јединствена, а базира се на вишеструким таласима“, рекао је Кочовић.
Како напомиње, методологија је потпуно домаћа, скоро сваког дана се актуелизују подаци, објављују резултати за све земље са преко 50.000 заражених.
„Ми смо за Србију користили податке Министарства здравља и ’Батута‘, а за остатак света СЗО. Тако смо дошли до закључка да ће први талас који је почео 6. марта, бити готов 26. маја. Шта је ту цео трик? Гаусова крива не предвиђа нулу, Гаусова крива за сваку земљу предвиђа ’шкарт‘, један на милион, јер се користи у индустрији. Један на милион ће бити у оптицају, на седам милиона, седморо људи ће у принципу бити заражено, може бити и 20. Онда се десило да смо се ми приближили бројци, имали смо 18 случајева 29. маја. А онда је одједанпут то све експлодирало“, објаснио је раније за ТВ „Прва“ професор Кочовић.
