У објави на Фејсбуку Томпон наводи да је лист био одавно заинтересован за интервју с њим, а да је пристао недавно након што је немачки „Билд цајтунг“ напао, како каже, њега и његову песму „Лијепа ли си“.
Незадовољан објављеним текстом у писаном и интернет издању „Франкфуртер алгемајне цајтунга“, Томпсон је најавио да ће ускоро објавити оригиналну верзију разговора са Мартенсом на немачком и хрватском језику.
Мартенс у свом тексту спомиње уводни усташки поклич „За дом спремни“ у Томпсоновој песми „Бојна Чавоглаве“, приметивши да он одговара немачком „Зиг хајл”.
„Зато није чудо то што је код српске мањине и преосталих Јевреја у Хрватској 1991. песма пробудила најгоре слутње, због тога што је хрватска самосталност била пропраћена ни мање ни више него овим злочиначким поздравом“, навео је аутор.
У разговору с Мартенсом, Томпсон негира повезаност поздрава „За дом спремни“ са злочинима НДХ током Другог сетског рата и позива се на историјске корене овог поздрава.
Он исто тако говори да људи убијени за време НДХ нису убијени због „симбола“, него због „болесних глава које су следиле сотонске планове“.
Али, преноси загребачки „Јутарњи лист“, Мартенс наслућује и друге разлоге због којих Томпсон устрајава на овом спорном поздраву.
„Да на својим концертима устраје на овом поздраву делује као тврдоглавост, али исто тако може бити повезано и с хладнокрвном прорачунатошћу. Јер константно кршење табуа је део његовог пословног модела“, сматра Мартенс.
Да би димензије Перковића приближио немачкој публици, спомиње и предводника најрадикалнијег крила националистичко-популистичке Алтернативе за Немачку — АфД, који увек изнова шокира јавност својим ревизионистичко-националистичким испадима. „Перковић је, такорећи, певајући Бјорн Хоцке (немачки политичар из редова АфД)“, пише аутор.
Томпсон у једном делу интервјуа, наводи аутор, Јеврејску заједницу у Немачкој индиректно оптужује за нападе на њега и забране концерата у овој земљи, те говори о наводном утицају ове заједнице на медије.
Аутор из интервјуа издваја и Перковићев одговор на питања како процењује историјску улогу Анта Павелића.
„То желим да задржим за себе“, гласи одговор који аутора наводи на повлачење неких паралела.
„Како би процењивали неког немачког уметника, којег прати сенка десног екстремизма и који би овако одговорио на питање шта мисли о Хитлеру“, пита се Мартенс.
Аутор је указао и на Перковићеву тврдњу да никад није певао „Јасеновац и Градишка Стара“ и да је снимак који кружи интернетом „вероватно дело српских тајних служби“.
„Ако је ово истина, онда се мора рећи да српска тајна служба располаже, и то одавно из времена када се овај снимак по први пут појавио у јавности, генијалним стручњацима за фалсификовање тонских докумената. Посебно је невероватна вештина којом је београдским агентима пошло за руком да вештачки произведу Перковићев глас“, ироничан је аутор.
На крају разговора који је, како се наводи, обављен „у угодној атмосфери породичног дома у Чавоглавама уз хрватско вино и пршут“, Мартенс доноси свој закључак о Марку Перковићу Томпсону:
„Домаћин је био пристојан, ненаметљив и угодан. Неко кога бисте пожелели за суседа — толико дуго док причате о времену и деци. Али не и о историји и политици. У том тренутку се Перковић претвара у Томпсона. Томпсон се представља за безопасног хрватског патриоту, али он то није. Он испод своје беле мајице носи црну кошуљу“, закључује Мартенс.
Прочитајте и:
