Он је тада нагласио да је у дијалогу постигнут напредак и да се детаљи отворених питања тек очекују.
Професор грађанског права на Универзитету у Косовској Митровици Душан Челић сматра да је Хоти очигледно под притиском Тачијеве бивше странке.
„Тај албански политички корпус је подељен и уздрман оптужницом против Тачија. Ниједно питање у разговорима Београда и Приштине није статусно неутрално, јер се свако техничко дотиче и статусног и то је оно што мучи Албанце. Тиме су заправо признали да није све завршено у вези са Косовом и Метохијом, јер Србија има златну акцију државности“, рекао је Душан Челић.
Приштински званичници су већ деценијама навикли да им све жеље буду испуњене, али последних неколико година није тако и због тога су се унервозили, каже политиколог Александар Павић. Постали су, додаје он, заробљеници своје реторике и политике и свако ко повуче неки потез који иоле мирише на компромис, одмах на сцену ступа опозиција која то дочека на нож.
„Тешко им је пало што је отворено питање повратника, јер су они мислили да ће им етничко чишћење бити легализовано још пре 15 година. Њих хвата ужас на помисао да тамо може да се врати 200 хиљада протераних људи. Не постоји политичка опција у Приштини која се залаже за мање од максималног“, каже наш саговорник.
Размере прогонства на Космету су геноцидне
Према последњим најавама, на столу би сутра у Бриселу могло да се отвори питање преко 1.600 несталих на подручју Космета. Душан Челић, који се налази на челу Координације српских удружења породица убијених и несталих на простору бивше Југославије, каже да упркос јавном инсистирању да се то питање нађе на дневном реду, Приштина је до сада опструирала ту тему.
„Ми можемо на прсте да избројимо оне који су последњих година ексхумирани на простору КиМ. То питање Приштина користи као још једно на којима она треба да ’демонстрира државност‘.“
„Тако се инсистира да наша комисија за нестала лица директно комуницира са комисијом такозване републике Косово, дакле, да се и на том питању које је искључиво цивилизацијско, истичу статусни проблеми. Има и примера да се српске жртве у укупном броју приказују као албанске. Срамота је и да се на Космет вратило нешто више од једног процента становништва, што је на нивоу статистичке грешке, а размере прогонства су геноцидне“, рекао је Челић.
Решење за целокупну ситуацију, према његовом мишљењу, било би да се врати извршни мандат УНМИК-у према Резолуцији 1244, јер присуствујемо карикатуралним суђењима.
„Апсурдна је ситуација да у кривичним предметима ратних злочина суде искључиво судије Албанци, нема странаца. Дакле, на Косову које није држава, нема страних судија, док у Босни и Херцеговини која је међународно призната држава, добар део судија Уставног суда су инострани држављани“, објашњава професор Челић.
Нема политичке воље за враћање УНМИК-а
Политиколог Александар Павић сматра да за враћање УНМИК-а за сада не постоји политичка воља, односно већина у Савету безбедности Уједињених нација.
„Запад је, нажалост, тај који води игру, а несмотреношћу наше стране је подржано да Еулекс преузме сва овлашћења 2009. Ми имамо довољно преседана са друге стране, прекршили су све што је потписано и не смемо да будемо таоци туђих једностраних акција. Ми треба само да се држимо међународног права и потписаних споразума и на тај начин бисмо могли да преузмемо иницијативу и да ставимо њихове спонзоре у дефанзиву“, рекао је Павић.
Београд би требало да дâ Приштини неке рокове у вези са испуњавањем Бриселског споразума и ако их прекрши, имали бисмо, наглашава наш саговорник, потпуно право да враћамо ствари у првобитно стање.
Инсистирати на ЗСО или не
Они сада више не желе да причају ни о Заједници српских општина, каже Павић, коју су они парафирали и наглашава да ће бити интересантно видети хоће ли Брисел инсистирати на томе да Приштина прво испуни већ договорене ствари, како би се дијалог наставио.
Са друге стране, Душан Челић сматра да је добро што се то питање не потеже, јер Срби Заједницом српских општина не добијају много, јер су њене одредбе супротне косовском Уставу. Та заједница, објашњава он, не би имала ни своју имовину нити економске ресурсе, а и надлежност надгледања у области образовања, здравства и социјалне политике и економског развоја била би готово никакава.
„Можда би у овом тренутку било боље започети причу испочетка када је реч генерално о правима Срба на КиМ, без обзира на причу о будућем статусу. Чак и она права која тренутно формално њихов правни поредак предвиђа за Србе, они спроводе селективно — српски језик слови за потпуно равноправан у употреби на Космету, знамо да није тако, а на примеру имовине Високи Дечани одбијају да спроведу одлуку сопственог Уставног суда“, рекао је Челић.
Русија ставља бриселске званичнике на муке
Русија, за разлику од осталих светских сила, зна како се игра дипломатска игра, каже Павић. Он сматра да је Москва свесна да је Приштину немогуће натерати да испуни ставку око ЗСО.
„Они тестирају њихов кредибилитет посредника. На овај начин им доказују да нису у стању да спроведу оно што су сами организовали и тако на један вешт, легалан и легитиман начин играју дипломатску игру на великој сцени. Русија се истовремено легалистички држи Резолуције 1244, коју би сви хтели да забораве“, рекао је Павић.
Прочитајте још:
