Научници са Института за понашање животиња Макс Планк су, проучавајући везу између услова околине и количине напора које велике птице улажу у своје летове, причврстили снимаче података на андске кондоре који су им омогућавали да забележе сваки појединачни заклоп крила, као и стазе лета птица.
Студија је открила да андски кондори машу крилима само у току једног процента свог лета, највише током полетања и летења близу земље.
„Наши резултати показали су да се количина птица које су махале крилима није битно променила временским условима“, каже коауторка студије Хана Вилијамс са Института Макс Планк.
„Ово указује да су одлуке о томе када и где слетети пресудне, јер не само да кондори морају да буду способни да поново полете, већ би и непотребна слетања значајно повећала њихове укупне трошкове лета“, додала је она.
