Успели смо да исцедимо дреновину, сликовито је објаснио ситуацију Александар Вучић указујући на додатне мере које ће држава да предузме како би привреди и становништву помогла у превладавању проблема насталих због пандемије коронавируса. А из дреновине је исцедила 60 одсто минималца за све запослене у микро, малим и средњим предузећима и код предузетника, тачније у нешто више од милион фирми у наредна два месеца.
Чувају посао, јачају потрошњу
Најмање још један месец биће одложено плаћање пореза и доприноса, што ће државу коштати око 300 милиона евра, Народна банка ће изаћи са додатним мораторијум на отплату кредита бар на још два месеца, пензије и плате у јавном сектору су сигурне, а извесно је да ће пензионери моћи да рачунају на увећан износ на чеку.
Од јесени стартује и пројекат „Моја прва плата“ којим ће држава помоћи послодавцима и девет месеци суфинансирати прве плате свршених средњошколаца и младих високообразованих људи.
Те мере је, како је напоменуо Вучић, омогућила српска економија која је зарадила то што дели.
Коментаришући ове мере Боровић каже да су се оне наслониле на први пакет који је у највећој мери успео да очува привреду и запосленост, умањивши бригу послодаваца о примањима запослених, захваљујући исплати минималца током протекла три месеца. Сада ће та мера бити продужена, додуше у висини 60 одсто минималца. Осим сигурности запослених, то ће, по његовој оцени, допринети већој потрошњи која је привреди неопходна.
Селективност ове мере којом су обухвaћени само запослени код предузетника и у малим и средњим предузећима, који су и најугроженији, могла је, сматра он да буде и већа, јер је помоћ неким делатностима попут саобраћаја, угоститељства, туризма била далеко више потребна него у неким другим секторима.
Привреди преко потребну већу потрошњу ће, сматра он, у нешто мањој мери донети и одлагање плаћања пореза.
Боровић посебно напомиње, да му се свиђа мера „Моја прва плата".
Моја прва плата-за похвалу
„То је добра мера за запошљавање средњошколаца и људи са факултетом. Пошто је то на девет месеци, 20.000 за средњошколце, 24.000 за високообразоване, може бити добар начин да се подстакне запошљавање нових људи“, каже он.
Такође је мишљења да пензије треба да буду повећане, али не и све плате у јавном сектору. Ту је, по његовој оцени, у овој ситуацији требало направити разлику.
„Потпуно је уреду да се пензије повећавају, али не знам зашто би се плате у јавном сектору повећавале, осим за здравствене раднике и у обарзовању. И зашто би цео бирокатски апарат добио повећање плата. Замислите да неко из администрације ко сада још ради од куће добије повећање плате, а лекар на пример, који се заразио короном оде на боловање и добија 65 посто плате“, сликовито је објаснио Боровић.
Он је изразио очекивање да ће та већа селективност, како су то и најавили министар финансија Синиша Мали и председник ПКС, Марко Чадеж, бити и заступљена код додатних мера које ће бити донете на јесен када буде позната анализа стања у привреди и резултати до тада предузетих мера.
Боровић сматра да су то што су најавили Мали и Чадеж у принципу добре мере не само за ову кризну ситуацију, него уопште. Посебно је издвојио супституцију увоза и форсирање грана које би производиле оно што се сада купује у иностранству.
На питање какве мере се примењују у другим земљама, да ли смо ми ту негде у корак са светом, Боровић каже да је то слично, да су у питању пре свега оне које треба да предупреде отпуштање радника са посла и да помогну фирмама у очувању ликвидности, како би могле да опстану.
Највећи број, како каже овај економиста, покушава да задржи централне гране, да помогне гранама које су угрожене, да утиче на запсоленост, али и да са повећаним социјалним давањма воде рачуна и о људима без посла.
