Научници из Лабораторија за геомагнетизам Универзитета у Ливерпулу открили су да је Јужноатлантска аномалија - подручје између Јужне Америке и Јужне Африке где је магнетно поље знатно слабије него било где на планети – вероватно такво већ милионима година и зато не указује на знак надолазећег преокрета магнетних полова планете.
У чланку једног научног часописа, истраживачи су проучавали вулканске стене са острва Свете Јелене – удаљеног острва у јужном Атлантику које у центру геолошке аномалије. Острво је најпознатије као место на које је прогнан Наполеон Бонапарте 1815. године након битке код Ватерлоа.
Геолошка аномалија је испод Свете Јелене је много дуже него ми
Проучавајући узорке језгара вулканских стена са острва, који су сачували зрна магнетизованог гвожђе-оксида који су показали правац и јачину Земљиног магнетног поља у време њиховог формирања, истраживачи су закључили да овај одређени регион планете има нестабилно магнетно поље милионима година, а не само вековима, што би указивало на могући почетак магнетног преокрета.
Открића истраживача из Ливерпула су значајна, јер би преокрет магнетних полова – који се највероватније дешава на сваких неколико стотина миленијума током последњих 20 милиона година, и који се последњи пут догодио пре око 780.000 година – могло да има велике последице по људску цивилизацију. Могао би да ослаби природни магнетни штит и остави човекове електро-електроенергетске мреже осетљиве на соларне олује и друге свемирске појаве. Да не говоримо о штетности по саме људе.
Први пут откривена 1958. године, Јужноатлантска аномалија дуго је виђена као потенцијално проблематично подручје за инфраструктуру коју ствара човек, а утиче и на сателите и другу свемирску опрему који су бомбардовани јаким дозама зрачења, што доводи до проблема и превременог хабања опреме. Такозвана преокретна струја на граници плашта у јужном Атлантику, која води до неправилних спољних магнетних поља, порасла је у последња два и по века.
Шта узрокује аномалију?
Како стручњаци објашњавају, постоје два могућа узрока за јужноатлантску аномалију.
„У доњем плашту плашту испод Афике постоји место где се таласи крећу веома споро кроз Земљу – што значи да постоји необично топла област најнижег плашта. Ово вероватно узрокује другачију интеракцију са спољним језгром на тој специфичној локацији, што би могло објаснити чудно понашање магнетног поља у јужном Атлантику“, напомињу истраживачи.
Али постоји и други могући кривац – унутрашњост Земљине коре.
„Тврдоћа Земљине коре се појачава, али не свуда истом брзином. Постоји могућност да расте брже с једне стране, што изазива проток унутар спољног језгра који досеже до спољне границе са стеновитим плаштом одмах испод атлантске хемисфере. То можда узрокује дуготрајно неправилно понашање магнетног поља на Светој Јелени“, објашњавају научници.
Открића научника са Универзитета Ливерпулу добра су вест за оне који се плаше скорашњег обртања магнетних полова. Прошле године си истраживачи из америчке Националне управе за океане и атмосферу и Британског геолошког завода ажурирали координате магнетног северног пола годину дана унапред, након што су открили да оно напушта Канадски Арктик и креће се ка руском Сибиру брзином преко 55 км годишње, што је пораст од мање од 15 км годишње. Научници покушавају да смире страхове, уверавајући да се окретање полова ускоро неће догодити и да ће требати хиљаду година да се тај процес заврши.
Прочитајте и:
