Члан српског Председништва БиХ важну политичку реченицу изговорио је током посете председника Србије Александра Вучића Бањалуци. Додик је најавио и да би питање статуса РС могло да добије и званичну формулацију кроз Скупштину РС. Према оцени аналитичара, по реакцији председника Србије, чини се и да је Србија спремна озбиљно да разговара на ову тему.
Вучић је, наиме, поновио став о дејтонској БиХ, али је рекао и да разуме да је тема самосталности за РС важна.
„Само бих рекао да ћемо ми на ово одговорити председнику Додику и премијерки у недељама и месецима који долазе. Политика Србије се није променила. За све друге идеје које је износио Додик, наша је обавеза да их чујемо и саслушамо и да видимо нешто у писаном облику“, рекао је Вучић.
Став Српске учвршћује позицију Београда око Косова
Владислав Јовановић, каријерни дипломата, сматра да свет дуго покушава да Косово представи као преседан, али је очигледно да су ту формулацију демантовали време и дешавања.
„Инсистирање Додика на сличности ситуације Републике Српске и Косова објективно јача нашу позицију у процесу решавања питања Косова и Метохије, јер тако се врши индиректан притисак на Запад. Ако се играју превише са пламеном, могу и сами да се опеку. Друго, то учвршћује нашу позицију у даљем току преговора са Приштином, јер нам допушта да будемо истрајнији и чвршћи у одбрани нашег принципијелног става да су Косово и Метохија интегрални део Србије. И да то морају да буду и као коначно решење у разговорима“, оцењује наш саговорник.
Сецесија косовских Албанаца није преседан
Јовановић каже и да ово што је Додик рекао није ново и подсећа да је он то више пута изјављивао.
„То што је сада председник Вучић на то реаговао и рекао да очекује план од РС написмено, то јесте нешто ново, али не би требало да се схвати на драматичан начин. Чињеница је да на Балкану није могуће логички прихватити да се једној мањинској заједници, која се насилно истрже из своје матичне земље, дарује држава, а да се то исто право оспорава другим заједницама на Балкану“, напомиње Јовановић.
По његовим речима, покушај Запада да се косовски случај објасни као јединствен и да је признање Косова посебно и неупоредиво са другим случајевима, само је постала флоскула.
Професор међународног права Милош Шолаја и аутор књиге „Дефакто државе у међународним односима“ подсећа да је РС још током рата у БиХ стекла међународноправни субјективитет. Као једна од преговарачких страна у дејтонским преговорима, Српска је добила виши ниво међународног субјективитета.
„Република Српска је унела конститутивну вољу у политички и уставни систем у БиХ, а оно што је Дејтоном још добила су границе. Свако ко је хтео да од Косова и Метохије да направи државу, која се притом самопрогласила, а која упркос свему још нема међународно признање, морао је да води рачуна о томе да то може да се одрази и на Републику Српску“, објашњава Шолаја.
Рефлексија Косова на РС очекивана
Он додаје да се о томе причало, али да сада постоји став који је показан у Бањалуци — јавно и експлицитно.
„Оно што може да представља проблем је Анекс 4 Устава БиХ, који је додатак Дејтонског мировног споразума и по коме нико нема права на одвајање. Али, чињеница је да у складу са међународном праксом то може да се деси, почев од самог референдума, до права на сецесију, с тим што је Косово управо пример“, објашњава професор.
Шолаја не сматра да РС жели да се припоји Србији, као што Косово изражава афинитете да се уједини са Албанијом у неком тренутку.
„Република Српска је у стању вин-вин позиције, а досадашња политика РС је била да се по националном принципу солидарише са циљевима Србије. У случају да Косово заиста постане држава и да се Србија притисне у том правцу, а очигледно је да се на томе и ради, тада би РС изашла с јасно израженим ставовима у принципу самосталности и независности“, каже Шолаја.
Председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић реагујући на посету председника Србије Бањалуци, рекао је да је поново искоришћена ситуација да се пошаљу поруке којима се показују претензије према делу територије БиХ, као и да се таквим порукама уноси немир и непотребно подижу тензије.
Следећи сусрет председника Србије и Милорада Додика најављен је за 4. и 5. август, када ће се заједнички обележити страдање Срба у војној акцији хрватске војске Олуја.
