Наиме, број умрлих у Републици Србији у периоду јануар - јун 2020. године износио је 51.569, што је у односу на исти период претходне године, када је број умрлих износио 52.309, пад од 740 или за 1,4 одсто, показују подаци.
Због чега је стопа смртности у Србији била већа пре короне
Како за Спутњик објашњава директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, пандемија корона вируса је свакако узроковала промену структуре умирања према узроцима смрти.
„Појавио се један нови узрок смрти који, на жалост, односи животе једног броја људи, али је са друге стране смањена смртност од неких других узрока. Постоји међународна класификација узрока смрти и статистика ради такве прегледе на годишњем нивоу, па ће се структура по узроцима смрти видети наредне године за 2020. у целини“, каже Ковачевић.
Он напомиње да иако смртност није драстично смањена у односу на прошлу годину, ипак се поставља питање зашто се сада мање умире од других узорка, оних који нису коронавирус.
„Разлози су бројни. С једне стране мења се структура морбидитета, делимично се мења и старосна структура, мењају се и услови живота. Али, није ми далеко од памети да разлози леже и у овом, не баш сретном времену Ковида-19 и мерама које се примењују како би се утицај пандемије смањио. Имали смо онај „локаут“ (затварање) у априлу, а сада такође имамо рестриктивне мере у погледу одређених правила понашања, па сам склон да помислим да су те мере имале позитиван утицај и на умирање по основу других узрока. Ја немам анализу ових података, али претпостављам да је све то имало утицаја на, на пример, број умрлих у саобраћајним незгодама. Друго, људи су се у овим условима другачије понашали него раније, више су водили рачуна о себи, интензитет активности је промењен. У сваком случају биланс је такав да имамо мању смртност него у години када није било ковида“, наводи Ковачевић.
Ратне године разлог смањеног морталитета
И економиста Горан Николић сматра да су се људи више чували последњих месеци па су, између осталог, смањени инциденти и незгоде. Међутим, како каже, много значајнији разлог од овог је онај структуралне природе. Србија, како наводи, већ неколико година уназад има смањен морталитет и то из врло једноставног разлога.
„Наиме, посматрано по просечној смртности у Србији сада „на ред“ долазе људи који су рођени између 1942. и 1946. године, дакле у периоду када је била значајно смањена стопа рађања јер су то биле ратне године. У партизане и четнике отишао је велики број људи, а 300.000 Срба било је у Немачкој у заробљеништву, па иако немамо тачне податке знамо да је у том периоду драстично смањена стопа рађања и да људи рођених у том периоду има значајно мање него када говоримо о предратним или послератним годинама. На пример, када је у питању број рођених у Србији убедљиво најјача година била је 1952., јер је од 1950-те наталитет почео страховито да расте”, објашњава Николић.
То је, према његовом мишљењу, главни разлог пада морталитета који бележимо од 2017-те до данас.
„Људи који су данас, гледајући наш просек, у највећем ризику од смртности, имају 76, 77 или 78 година. Међутим, њих услед тих ратних година има мање јер их се мање рађало. Наравно, не умиру сви они исте године, али када имате тако значајно мањи број људи у одређеним годиштима онда се то ипак осети и ми овај феномен бележимо у Србији већ скоро четири године“, примећује Горан Николић.
У нашој земљи је, према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци ове године забележен и пад наталитета за 1,2 одсто, с обзиром на то да је број живорођених износио 29.314, у односу на исти период претходне године када је укупан број живорођених износио 29.666.
