Овако професор међународних односа Срђан Перишић коментарише за Спутњик тајни уговор између Вашингтона и Приштине, по коме је на Косово и Метохију стигао контигент оклопних возила које су приштинске власти купиле од САД.
„Ако су они за те неке преговоре, мислим на Запад, зашто са тим тајним уговором нису стали? Зашто тај Гренел није тајни уговор пролонгирао за неко време после, када се заврше преговори? Ја сам убеђен и да су Гренел и сви у Вашингтону знали за то, јер тајни уговор не склапају не знам који делови неке власти са неком државом, то је бесмислица. Значи, намерно је Вашингтон ово урадио да би дао до знања где је место Србије у тим преговорима и шта се од ње тражи. Ово је јасан притисак на Београд. Тих двадесет и нешто оклопних возила које је Приштина добила сада и још толико колико је добила пре неколико година, у суштини, није то нека војна снага. Али је јасна порука шта се тражи од Београда“, сматра Перишић.
Тајно наоружавање Приштине није изненађење
Саговорник Спутњика није изненађен наоружавањем косовских Албанаца, будући да су Албанци, према његовом мишљењу, главни фактор западне политике на Балкану:
„Кад кажем да су главни фактор западне геополитике на Балкану, мислим пре свега да су савезници НАТО-а, Вашингтона, Немачке, савезници су Брисела. Албанци су тако дефинисани теоретски, у њиховим стратешким документима. С обзиром да је то тако, ништа није чудно што их наоружавају, без обзира што је то кршење Резолуције 1244, јер по тој резолуцији Албанци се не могу наоружавати. Ја уочавам да је Београд нешто изненађен и да шаље слабе поруке. Питање је ’тајни‘ уговор Приштине са Вашингтоном који је сад званично објављен. А за то време Вашингтон јавно притиска Београд на разне начине да призна Косово. Брисел на разне начине јавно притиска Београд да призна Косово. Немачка исто тако, на неки начин и Француска тражи признање Косова. А тајно их наоружавају.“
Перишић сматра да Србија није савезник Запада, јер да јесте, не би српски народ био распарчан у више држава и у тешкој позицији, а албански се обједињавао у неку „велику Албанију“. Како каже, иза те „велике Албаније“ стоји западна геополитика, а последица је њихово наоружавање, без обзира што је то кршење свих међународних споразума који су до сада у вези са Косовом постигнути.
Немачка и САД имају исти циљ
Професор међународних односа подсећа и на договор Немачке и приштинских институција о куповини оружја и војне опреме за опремање такозване војске Косова и карактерише га подмуклим једнако као и поступање Вашингтона у продаји оклопних возила.
„Интереси Немачке и Вашингтона по питању Косова, иако се на први поглед разликују, заправо се поклапају. И Вашингтон и Берлин желе независну Приштину у потпуном капацитету независности. Модалитети су у томе различити и различито је то где ће та независна Приштина у некој будућности имати ослонац у спољној политици, да ли више у Вашингтону или Берлину. Око тога се Берлин и Вашингтон муче и међусобно свађају, али крајњи циљ им је потпуно идентичан и зато и једни и други наоружавају Приштину не би ли се Албанцима што више додворили, односно показали да су они носиоци те западе геополитике према укупном албанском фактору“, сматра Перишић.
Генерал у пензији Момир Стојановић подсећа да све што се дешава на Косову, а што је ван оквира Резолуције 1244, која предвиђа присуство међународних мировних снага оличених кроз КФОР, даље — свако друго војно мешање на простору Косова и Метохије, представља сирово демонстрирање силе, излази из оквира Резолуције 1244 и не доприноси стабилизацији стања на том простору.
Он се слаже са Перишићем да је готово истовремено наоружавање Приштине од стране Берлина и Вашингтона заправо њихова борба за превласт у утицају на косовске власти:
„Ја бих рекао да се наставља трка између Немачке и САД, ко ће имати пресудан утицај на косовске власти. Имате једну информацију да је Ангела Меркел одобрила наоружавање, а сада имате другу информацију за Америку. Познато је да су лидери привремених косовских институција подељени. Јак утицај преко Харадинаја има Немачка, а преко Хашима Тачија — Сједињене Америчке Државе и то се осликава на укупну безбедносну ситуацију. Имате да је у пет дана канцеларка одобрила наоружавање косовских институција, а онда је уследио овај позив привремених косовских институција да одговарајући контигент предухитри то и дође на Косово и Метохију.“
Реакција Београда исувише млака
Обојица сматрају да је реакција Београда исувише млака и да би требало да се пошаље оштрија порука. Стојановић каже да одсуство адекватне реакције доприноси томе да такозвано Косово може да склапа и друге међународне уговоре, иако на то нема право јер није међународно призната држава.
Перишић сматра да није касно сачекати и конституисање Скупштине, али да је неопходно да се дају јасни одговори да је наоружавање Приштине супротно Резолуцији 1244, супротно свим међународним уговорима и свим споразумима који су постигнути по питању Косова, да је све то супротно актуелном дијалогу који треба да се захукта, да је то све супротно од тога, а у служби изазивања ратног конфликта.
