Према основном сценарију те фирме, којим се предвиђа спор економски опоравак и изостанак другог затварања економија у већини држава, процене говоре да ће се лоши кредити попети на 400 милијарди евра.
То је 2,5 пута виши ниво него пре три године.
С друге стране, према лошијем сценарију, који укључује озбиљне размере другог таласа пандемије, ове цифре би се удвостручиле, а удео лоших кредита европских банака би достигао 10 посто укупног кредитног портфеља.
„Иако није вероватно да ће пандемије донети врло тешке последице банкарском сектору, велики број банака наћи ће се у незавидном положају са врло слабим повратима“, каже Кристијан Еделман, један од директора за анализе европског сектора финансијских услуга у „Оливер Вајману“.
Он додаје да ће то резултирати аверзијом банака према ризику када је кредитирање у питању, наводи „Фајненшел тајмс“.
У тексту се подсећа да су европске банке прошле кроз тежак период опоравка од прошле финансијске кризе 2008., и да су више од једне деценије имале слабашну профитабилности услед велике конкуренције на тржишту.
Европске банке су у просеку, како се напомиње, упола мање профитабилне од америчких.
Пет највећих банака из Америке већ је припремило 55 милијарди долара за потенцијалне губитке по кредитима током првог полугодишта ове године.
Опоравак се не очекује пре 2022.
Пандемија Ковида-19 ће се негативно одразити и на приходе европских банака, првенствено због дугорочно изузетно ниских каматних стопа. Приходи би, након очекиваних губитака по кредитима, могли ове године да падну за 180 милијарди евра на 385 милијарди евра, чак и ако се друго затварање избегне.
Опоравак на прошлогодишњу се не очекује пре 2022. године, када ће приходи од 535 милијарди и даље бити за 30 милијарди евра нижи, процењују у „Оливер Вајману“, преноси Танјуг.
Прогнозирају такође да ће се нето приход од камата идуће године спустити за осам посто у односу на лањски ниво, те да ће то посебно погодити банке које немају инвестиционо банкарство или управљање имовином.
Прочитајте још:
