Заједно са својим колегама, овај научник био је аутор недавног истраживања утицаја монсуна на климу и развој диносауруса пре десет милиона година. Научници су, између осталог, користили теорију српског инжењера Милутина Миланковића о осцилацијама количине сунчеве светлости и зрачења на Земљи током дужег периода због периодичних промена угла нагиба Земљине осе у односу на површину њене орбите.
„На основу Миланковићеве теорије, ново ледено доба наступиће за 100 хиљада година, али то зависи од људског фактора емисије угљен-диоксида“, закључио је јапански професор.
Према његовим речима, важно је схватити да смо „сада на врхунцу циклуса од 10 милиона година, са прохладном, интензивно-монсунском климом и ниским концентрацијама угљен-диоксида у атмосфери“.
„Сада и у наредних 10 милиона година могло би доћи време повољно за биолошке организме који су навикли на влажну и хладну климу“, објаснио је научник. Он сматра да ће се тренд хлађења наставити током тренутне кенозојске ере.
У недавно објављеном истраживању јапанског научника и других његових колега наводи се да је смањење концентрације угљен-диоксида и хлађење Земљине климе јаким монсунима довело до повећања величине диносауруса и повећању броја њихових станишта, захваљујући повећању извора хране и воде пре око 212 милиона година у периоду тријаса мезозојске ере.
„Будући да Миланковићев механизам наставља да делује у историји Земље, покушаћемо да нађемо везу између овог механизма и еволуције климе и екосистема“, навео је Икеда.
Он и његове колеге успели су да објасне како је то изгледало током 10 милиона година у ери ране еволуције диносауруса, а сада ће истраживање бити усредсређено на то какав је утицај циклус од 10 милиона година имао на развој не само диносауруса, већ и сисара, животиња и биљака.
Прочитајте још:
