„Желео бих да напоменем да су државе-чланице НАТО-а, упркос чињеници да је на министарском састанку у Рованијемију усвојена заједничка изјава у којој су све државе-чланице Арктичког савеза изразиле своју посвећеност одржавању мира, стабилности и конструктивне сарадње на Арктику, скривајући се иза оптужби на рачун наше земље за ‘милитаризацију’ овог региона, наставиле да тамо јачају свој војни потенцијал, укључујући и коришћење потенцијала неарктичких држава, као и да повећају обим војних вежби које се одржавају у Арктичком кругу са разрадом сценарија у којем се Русија сматра главном претњом“, рекао је Корчунов.
Раније је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у интервјуу за „Велт“ изјавио да је Русија активна на Арктику и да јача своје присуство на Средоземљу, а руске трупе смештене су непосредно на спољним границама НАТО-а. Министарство спољних послова Русије оценио је те изјаве супротним логици и здравом разуму, јер се Русија „не приближава НАТО-у, већ се НАТО непрестано шири и наставља да се креће ка нашим границама“.
Москва прати потезе Вашингтона
Москва пажљиво прати природу и смер изјава Вашингтона о Арктику, додао је Корчунов.
„Администрација Доналда Трампа наставља да наглашава посебну улогу Сједињених Америчких Држава у северним пословима, намећући сопствене приступе. Она при томе настоји да спречи пораст утицаја ‘противника’ у региону и очекује да, уз подршку својих савезника, ојача своју позицију у освајању северних ресурса“, истакао је он.
При томе се Москва залаже за логику прагматичности у сарадњи на Арктику, укључујући и у односима са Вашингтоном.
Он је објаснио да Русија, у светлу непрекидне антируске кампање у Сједињеним Америчким Државама, наставља активно да ради на решавању проблема Арктика, и да се залаже за логику прагматизма у арктичкој сарадњи, укључујући билатералној, а примећује и потребу за даљим јачањем колективних приступа.
„Критични смо према покушајима секуритизације региона, који не би требало да замене политику одрживог развоја региона и јачање механизама партнерства и сарадње арктичких држава“, навео је дипломата.
Раније је амерички државни секретар Мајк Помпео током своје посете Данској изјавио да су Американци „мало закаснили на журку“ на Арктику, али да се то може исправити и да ће они имати успеха.
С-400 на арктичким острвима и трка у наоружању
Појава система С-400 на руским арктичким острвима представља логичан корак, који има искључиво одбрамбену сврху, истакао је Корчунов.
„Што се тиче појаве система С-400 на руским арктичким острвима, то је логичан корак након стварања континуираног радарског поља над територијом наше земље. Систем С-400 има искључиво одбрамбену сврху. Његово постављање – било где – не би требало да изазива забринутост, уколико, наравно, они који изражавају такву забринутост немају агресивне намере према простору или објекту који треба да заштити С-400“, објаснио је дипломата.
Он је навео да не треба говорити о опасности од трке у наоружању на Арктику ако државе буду поштовале принцип да не наносе штету безбедности других земаља уз истовремено осигуравање своје сопствене безбедности.
„Сматрамо да на Арктику нема проблема за које је потребно војно решење. Уверени смо да је очување мира и стабилности на далеком северу могуће само кроз конструктиван дијалог са нашим суседима, укључујући и у питањима безбедности. Полазимо од тога да све проблеме који искрсну треба решавати политичким путем, за преговарачким столом“, нагласио је Корчунов.
Он је подсетио да се Москва доследно придржава принципа да не наноси штету безбедности других земаља, а да истовремено осигурава своју, и позвао друге земље да се такође држе тог основног постулата.
„У том случају не може се говорити о опасности од трке у наоружању“, закључио је он.
Раније је командант Ратне морнарице САД у Европи и Африци, адмирал Џејмс Фого скренуо пажњу на распоређивање нових руских база на Арктику и распоређивање система за противваздушну одбрану С-400.
Прочитајте још:
