Ово за Спутњик каже генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, додајући да то није добра вест и да се она уклапа у сценарио албанских ментора, а пре свега Немачке, да се питање Косова што пре реши.
„Чини се да ментори Косова из ЕУ који су и опремили ову такозвану војску, да не кажем и направили, не желе уопште ни да чују Београд. Србија ће морати да нађе одговор на овакве претње, наравно, кроз дипломатске канале и разговоре“, каже Лазаревић.
Удар на преговоре и Србе на Косову
По његовим речима, Србија не сме да одустане од свог националног интереса нити да подлегне претњама било које врсте.
„Најава регрутације није наивна и треба јој прићи са великом озбиљношћу“, сматра Лазаревић.
Војни аналитичар професор др Митар Ковач Тачијеву поруку види као атак и на српску омладину на Косову, пошто неодазивање на регрутацију повлачи и казне. Он додаје да би наша страна на преговорима у Бриселу требало да потегне и питање нелегалне војске Косова.
„Регрутација значи упис свих војно способних младића за служење војног рока. Уколико се српски момци не буду одазвали на регрутацију, биће санкционисани у смислу казнених одредби или приморани да напусте простор Косова и Метохије, што је, изгледа, и крајњи циљ Албанаца“, истиче наш саговорник.
Удар на српску омладину на Косову
Ковач каже да је Тачи послао јасну поруку да су далеко одмакли у конституисању државе и да свако преговарање са њима мора бити на том нивоу. У исто време, додаје он, ово треба посматрати и као безбедносну претњу.
„Нажалост, ако се узме у обзир да сваки Албанац на Косову има оружје у кући, јер ОВК није демилитаризована и ако се узме у обзир ово што они сматрају легалном војском, која је опремљена немачким, британским, турским и америчким наоружањем и обучена по стандардима запада, то није занемарљива сила и јесте претња по Србе који живе на Косову“, истиче Ковач.
Опасност по Србе на Косову
Скупштина Косова изгласала је 2018. године Закон о Косовским сигурносним снагама, чиме су Косовске безбедносне снаге, које су 2009. године из снага Косовског заштитног корпуса постале Оружане снаге Косова. Редовни састав чини 8.000 људи, а резервни 3.000.
Кадрови се школују у НАТО државама и по стандардима НАТО-а, како је и такозвана војска Косова устројена. Првобитни буџет за 2018. годину за војску био је 53 милиона евра, а планирано је да се повећава сваке године за пет милиона евра. За 2019. годину буџет је био 58 милиона евра. За 2020. је достигао 61 милион, док ће за 2021. буџет бити 66 милиона евра.
Иначе, према плану Мартија Ахтисарија, Косово има право на снаге наоружане лаким наоружањем и које би у активном саставу бројале 2.500 војника а 800 у резервном.
