Књига о баштини Србије на Косову и Метохији, њеном срцу у средњовековним временима и кроз отоманску доминацију, која представља најстарију и најбогатију ризницу српске средњовековне историје и културе сада је доступна за онлајн прелиставање.
Ово дело, које се први пут појавило 2015. године у штампаном издању, у средиште медијског интересовања дошло је недавно, када је комесар ЕУ за преговоре о проширењу Оливер Вархеји поделио слику са састанка са председником Србије Александром Вучићем у Бриселу, на којој се у позадини види изложена књига о наслеђу на КиМ.
Good discussion w @predsednikrs @avucic in Brussels today about #Serbia’s EU-related reforms, fight against #COVID19, preparations for Economic & Investment Plan @EU_Commission will put forward in the autumn and regional cooperation. pic.twitter.com/OKXBW0zgnO
— Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) July 16, 2020
Књига иначе представља културну историју и наслеђе српског средњовековног краљевства, којим је владала династија Немањић, његов културни развој кроз векове, а чије је срце било у Рашкој и на Косову, преноси Танјуг.
Реч је о делу на 1.008 страница, у издању Себастијан Прес-а, чији оснивач је Западна епархија Српске православне цркве у Западној Америци.
Као суизадавачи се наводе Институт за балканске студије, Српска академија наука, Епископски савет Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, Факултет православне теологије у Београду и други.
Међу више аутора текстова у књизи најистакнутији су Душан Т. Батаковић, Гојко Суботић, Димитрије Богдановић, Алек Драгнић, Славко Тодоровић, Томас А. Емерт, Сима М. Ћирковић, Артур Еванс, Г. К. Честертон, Атанасије Јевтић, Ребека Вест, Стаматис Склирис, Радован Самарџић, Димитрије Ђорђевић, Сава Јањић и други.
Ова књига је била награђени пројекат дијаспоре на Београдском сајму књига у 2015. години, када је и објављена и њена штампана верзија. Књига је подељена у осам поглавља и може се онлајн прелистати на овом линку.
У првом поглављу „Духовни закони и естетска инсигнија Косова и Метохије“ говори се о територијама бивше Рашке и на КиМ, где се наилази на видљиве знаменитости које сведоче о средњовековној величини Србије.
Друго поглавље „Косовски завет и историјска судбина Србије“ говори о томе да је косовски нови завет изражен у српском стилу и кроз српско искуство.
Треће поглавље је посвећено Косовском боју, где се наглашава да су убијени и османски султан Мурат и краљ Србије, те да победа није била додељена ни Турцима, нити Србима.
Четврто поглавље „Меморандум на Косову и Метохији“ сведочи о Христовој Цркви међу српским народом, која је, како се наводи на сајту издавача, делила судбину свог народа током историјског, културног и духовног постојања.
„Српски средњовековни градови и свети храмови Косова и Метохије“ је наслов петог поглавља ове књиге, у коме се наводи да је Косово и Метохија било седиште српског краљевства и империје и да је тако представљено кроз историју у свим највећим европским мапама, укључујући оне за време владавине Османске империје од 1459. до 1912. године.
У шестом поглављу се говори о историји, идентитету и наслеђу, док је седмо поглавље фокусирано на период Србије након Косовског боја из 1389. године.
Осмо и последње поглавље овог дела је насловљено „Савремени рачуни обновљене патња или мучеништва“ у коме се каже да је Косово постало општи израз који означа сложен проблем и у коме се заправо историја суочава са нашом стварношћу.
Књига која је изазвала бурне реакције Приштине је у власништву Мисије Републике Србије у Бриселу, где је, иначе, већ годинама видно представљена у канцеалрији амбасадора Србије при ЕУ.
