Ова одлука донета је једногласно, на иницијативу независног посланика из Клуба Бошњака Кантона Сарајево Дамира Никшића.
Ако Срби не могу у Сарајево, нема ни Босне
Кантон Сарајево уједно захтева и да Парламент Скупштине БиХ под хитно усвоји Закон о забрани негирању геноцида у Сребреници, који би јасно дефинисао санкције и прекид дипломатских и пословних односа са државама које нису усвојиле ову Резолуцију — све док то оне не учине.
Момчила Крајишника, председника Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ и првог председника Скупштине РС ова вест је врло непријатно изненадила.
„Очигледно се ради о људима који не размишљају дугорочно о заједничком животу у БиХ. Не знам само како су замислили да ту одлуку спроведу?! Ако се забрани свим српским кадровима да дођу на седнице заједничких органа у Сарајево, пошто Српска не признаје геноцид, то значи да Босне и Херцеговине фактички — нема“, сматра наш саговорник.
Српски народ жели истину о Сребреници
Он не спори чињеницу да српски народ и руководство желе да се о Сребреници спроведе права истрага, научна дебата, о свему што се десило тамо, јер су у међувремену многе ствари изашле на видело.
„Нико од Срба никада неће бити против тога да се казни неко ко је урадио нешто што није у реду. Али, да неко намеће оптужбу за геноцид целом народу, то је врло опасна игра и самог иницијатора и оних који деле његово мишљење“, констатује Крајишник.
Саговорник Спутњика додаје и да је ово помало незрела политичка намера, која може да нанесе много штете.
„Надам се да међу муслиманима који се налазе на одговорним местима има оних који зрело размишљају и који неће узети уопште у обзир да разматрају оваку одлуку о забрани уласка у Сарајево“, напомиње он.
Резолуција потребна, али не и забрана уласка
Професор Сарајевског универзитета Фикрет Чаушић сматра да Резолуцију о негирању геноцида треба донети свакако, али мисли да некоме забрањивати да долази у Сарајево, није просто у духу тог града.
„Не спорим да постоје националисти на свим странама, тако да и овакве идеје могу бити очекиване са њихове стране, али не мора да значи и да треба да буду прихваћене“, објашњава професор Чаушић.
По његовом мишљењу, међу Бошњацима има оних који не прихватају чињеницу да Турска не признаје геноцид и савим је могуће да на овај начин желе да пре свега њима пошаљу неку врсту поруке.
Направити списак земаља
Одборници Кантона Сарајево траже и да Веће министара БиХ потврди и објави званичну листу свих држава које још нису усвојиле Резолуцију о геноциду у Сребреници, а чији пословни субјекти, банке, институције, политичке и друге организације, друштва, појединци и медији делују у БиХ.
„Захтева се да се законом о забрани негирања, минимизирања, оправдавања или одобравања холокауста, злочина геноцида и злочина против човечности дефинише и забрана деловања пословних субјеката, банака, институција, политичких и других организација и медија који су на било који начин финансирани и помагани од стране држава које нису усвојиле Резолуцију о геноциду у Сребреници и које су негатори геноцида“, гласи једна од шест тачака ове одлуке.
За иницијативу Дамира Никшића гласали су сви присутни заступници на седници, а било их је 34.
