Марко Ц. (33) је лекар, па због своје професије тренутно није у могућности да оде на одмор. Ако би ипак успео да отпутује, његов став о повишењу цена је јасан:
„Сигурно на таква места не бих отишао. Верујем да у Србији и даље постоје поштени људи који своје цене прилагођавају стандарду и не искоришћавају немогућност људи да путују негде другде“.
Сличног мишљења је и Дијана Kрстић (34), која на питање да ли би летовала у Србији у тренутку када су многи кориговали ценовнике, одговара кратко:
„Не бих. Мислим да није довољно задовољавајућа понуда, а поготово уз те цене“.
С њима је сагласан и студент Урош Живадиновић (24):
„Нећу. Делом због тога, али већим делом због других обавеза. Имам факултет, испитни рокови су били скроз поремећени због короне, па су морали да мењају датуме“.
Етно село српско, а цена као на Тајланду
Kако бисте се уверили колико су заправо смештаји широм Србије поскупели, све што треба да урадите је да отворите један од најпопуларнијих сајтова за резервацију кућа, викендица, апартмана, хотела, као параметре унесете произвољан део Србије, број људи и датуме боравка. Ми смо изабрали период од 1. до 8. августа.
Тако ћете за једну викендицу са плацем, која подсећа на бункер на падини, у близини Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Kаменици, чија је површина свега 24 квадратна метра без плаца, морати да издвојите скоро 300 евра за седам дана, а пошто је намењена за троје људи, укупна цена смештаја износи више од 90 хиљада динара са таксама. Повраћаја новца – нема.
Заузврат не добијате ништа спектакуларно: балкон, поглед на врт, пополочано двориште, прибор за припрему роштиља, купатило, бесплатан интернет...
Резервација без фотографије, само на поверење
Има шта да се види и ако тражите смештаје са базеном. Један који се налази на око 30 километара од Београдског сајма осим базена нуди интернет, терасу, паркинг, климу и купатило за „само” 59 хиљада динара на недељу дана за две особе – и то без такси. Повраћаја новца такође нема.
А како изгледа? То је вероватно познато само ономе који издаје, јер је за представљање објекта постављена само једна фотографија, која приказује две дрвене клупе, столицу и камени сто испод дрвета у башти. То је све.
Ако вам се оних 90 хиљада учинило високо, варате се. У Гучи постоји хостел који за седам дана за две особе изискује чак 156 хиљда динара без такси. Уз то се и доручак додатно наплаћује. За тако „ситан“ новац, добијате бар, прибор за припрему роштиља, врт, поглед на врт и планину, каду и бесплатан интернет. Потпуно разумно.
Списак се наставља, примера је још много, само ако мало „загребете“.
Тржиште ће елиминисати похлепне
Главни уредник „Туристичке призме“ Ђорђе Михајловић каже да свако има право да за своју робу тражи цену коју жели, али да је питање колико ће то проћи на тржишту. Он потврђује да су многи искористили ситуацију са короном, односно повећану тражњу, да нереално повисе цене, али сматра да ће њих тржиште елиминисати.
„Чисто ради поређења, ја сам тренутно у Великој Јежевици у прелепом хотелу са базеном, плажним мобилијаром и свим чудима. Овде је пун пансион 2.400 динара, што сматрам изузетно јефтиним“, сведочи Михајловић.
На питање ко ће током лета проћи боље, они који су задржали цене или они који су их повисили, Михајловић одговара да ће најбоље бити оном ко доведе највише гостију.
„Неко ко је ставио нереалне цене, осуђен је на смањен број гостију, јер тржиште то неће прихватити ако нађете нешто слично или квалитетније по знатно нижој цени. Данас су бар те информације свима доступне захваљујући интернету“, истиче Михајловић.
За крај, савет нашег саговорника: пре него што кренете на одмор – добро се информишите.
Прочитајте још:
