„Ипак се помера. Ви се сећате, током 2019. године био је непомерљив став представника владе да једноставно ми треба да чујемо то што они хоће, и да аминујемо то што они хоће. Наравно, црква на то није могла да пристане, односно не може да пристане на било шта што је у супротности са Јеванђељем и са оним што јесте црквени поредак, црквено устројство и што јесте право и интерес цркве. Када је усвојен закон, на онакав начин у ноћи између 26. и 27. децембра прошле године, изговорено је да нема приче о било каквој промени или измени закона, него само о примени закона".
Џомић је прецизирао да је прво било прича да нема дијалога, па онда да нема приче о промени односно измени закона, а да смо онда ипак дошли до дијалога на највишем нивоу, између представника цркве, између епископа који имају канонску јурисдикцију на територији Црне Горе и представника владе, а потом и на експертском нивоу између стручних представника наше цркве и Владе Црне Горе.
"Онда је опет било да нема померања око овога или онога па ево видели смо да смо се померили и око управног и судског поступка, па смо се померили и око оне одредбе по којој је било прописано да ће сходно члану 64. Закона, након завршетка управног поступка такозваног прекњижавања црквене имовине на државу, како смо ми то назвали, државни орган одлучити о даљем начину коришћења, па је онај адвокат то објашњавао тиме да није ништа страшно да црква буде и посластичарница, пицерија или неки други јавни објекат, дакле онда смо дошли до тога да смо се померили и у том делу да су представници владе предложили да чак и у случају када би се у судском поступку доказало, што је по мени немогуће право својине државе над неком црквом или манастиром или неком црквеном непокретношћу, да би верска заједница која користи ту црквену имовину и те сакралне верске објекте то и даље наставила“, казао је Џомић за Радио Светигору.
Прочитајте још:
