Нове методологије гласања путем поште су изузетно подложне манипулацији, а демократе гурају да то буде усвојено у што више држава, каже за Спутњик политиколог Александар Павић, подсећајући да је актуелни председник Доналд Трамп више пута упозоравао да ће такви резултати у најмању руку бити проблематични.
Избори не могу бити легитимни ако не победи наш кандидат
„Ствара се савршена олуја и не видим начин да ти избори прођу мирно и не доведу до нове дестабилизације у Америци“, упозорава Павић. То мишљење дели и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који објашњава да обе стране у САД, и демократе и републиканци, оптужују ове друге за могућност фалсификовања избора.
„Присутно је неповерење да ће изборни резултати да буду фер и тачни. То је врло опасно јер први пут видимо да постоји консензус са обе стране да ако не добију резултата које желе да избори нису ни легитимни. Оспоравање председника Трампа траје читавог његовог мандата, али ово би био преседан. Ако смо већ сада убеђени да избори не могу да буду легитимни ако наш кандидат не победи, шта ћемо ми да учинимо? Да ли желимо да живимо у таквом систему где се аутоматски дисквалификују сваки избори пре него што се одрже“, поставља питање Кесић.
По његовој оцени, то треба схватити као упозорење да Америка иде путем ескалације и озбиљне радикализације политичких дискурса који затварају могућност за компромис, договор и смиривање страсти и отвара могућност да било који исход био после избора 3. новембра наступа период нестабилности и нереда који ће изгледати много горе него досад.
Крупни капитал финансира организацију БЛМ
Демонстрације у САД не престају од убиства црнца Џорџа Флојда у Минеаполису, поготову у градовима који су привукли пажњу због насиља. Међутим, како наводи Кесић који је и сам био сведок демонстрација у Вашингтону, док су оне на почетку изражавале фрустрацију људи због перцепције да полиција поступа неправилно и дискриминише мањине, касније су се претвориле у бес против система, усмерен пре свега против Трампа као симбола система али и против моћи државе.
„Истовремено, то је револуција јер организација Црни животи су важни (БЛМ), која их предводи је покрет против политичког, економског и друштвеног система“, напомиње Кесић који томе у прилог наводи чињеницу да демонстранти сада износе захтеве који немају везе ни са положајем мањина, ни са полицијом. Прикључила се и Антифа, радикални покрет, али и марксисти, анархисти, маоисти…
Кесић додаје да су предводници тих покрета чудни јер су многи деца из средње или више средње класе, а да већина људи који изазивају сукобе са полицијом нису ни црнци ни Хиспаници него белци.
Александар Павић указује да покрет БЛМ пропагира марксистичке вредности али иде и даље од тога, ударајући на саме темеље западне цивилизације. Индикативно је, каже, и то што је добио преко 100 милиона долара од највећих корпорација попут Форд фондације, Амазона, Мајкрософта..
По мишљењу Кесића, разлог може бити да те корпорације желе да заштите свој капитал и моћ и покажу да су сада на правој страни – а то је она која добија највећу подршку у јавности и амерички медијима, а други фактор је да је то усмерено против Трампа јер је он победио на платформи антиглобализма.
„Међутим, они не разумеју да и покрет БЛМ чине антиглобалисти. Али су проценили да преко овог покрета могу да се реше Трампа“, констатује Кесић.
Да ли Трампу пада рејтинг
На питање колико су протести оборили Трампов рејтинг, с обзиром да неке анкете показују да му пада подршка, Александар Павић каже да су анкете с једне стране непоуздане, али и да је могуће да су намерно тако намештене да би се дало за право онима који би оспорили Трампову победу.
„Постоје и друге анкете које показују да постоји скривена резерва Трампових гласача. Недавно истраживање је показало да три четвртине америчких конзервативаца страхују да јавно огласе своја политичка уверења. Дошло је до аутоцензуре кад многи не смеју да кажу за ког ће да гласају“, напомиње Павић.
Обрад Кесић истиче да ће два фактора одлучити изборе: економија, односно ко од два кандидата може најбоље да опорави привреду после пандемије, а ту Трамп и даље ужива поверење већине бирачког тела, а друго питање је ред и мир.
„Обични људи не воле паљење и разбијање. Ту је Трамп заузео простор повољнији од Бајдена, који не зна како да се изјасни – ако осуди демонстранте, осудиће људе на које баш рачуна. Зато су Бајдену озбиљни стратези Демократске странке саветовали да се уопште не појављује и да се не изјашњава“, наводи он.
Последице по Србију
Обојица саговорника се слажу да се превирања у САД одражавају на Србију и регион, поготову кад је у питању дијалог Београда и Приштине.
„Јасно је да је покушај Трамповог посредника Ричарда Гренела да организује сусрет две стране у Белој кући на Видовдан минира. Немци су ту били коловође али и бриселске структуре и део тзв. америчке дубоке државе. Сигурно су видели интерес да не допусте Трамповом човеку да убире плодове и најмање победе. Они говоре са два гласа откако је Гренел именован као човек задужен за преговоре Београда и Приштине, поред живог Метјуа Палмера“, наводи Павић.
На питање треба ли да Србија стрепи ако победи Џо Бајден Павић каже:
„Шта год да се деси, то није исто као да је Хилари Клинтон победила 2016. године. Амерички систем је страшно ослабљен свиме што се дешава, ту нема повратка. Америка не може више да намеће своју вољу како је могла до доласка Трампа, па ни на нас. У том смислу Бајденова победа не би могла да буде тако опасна по нас.“
