То је, према „ексклузивним сазнањима“, требало већ да се обави у четвртак и да Србија буде суочена са једним од највећих изазова у савременој историји.
Шта би са свеобухватним споразумом Београда и Приштине
Наравно, од тога није било ништа, али је остао ехо у домаћој и међународној јавности да би такав захтев Брисела и водећих земаља Европске уније, у виду фамозног „свеобухватног споразума са Приштином“, могао да буде испоручен Србима ускоро.
Ко год да је смислио и пустио тај балон, све стране су имале тренинг или пробу како би се понашале уколико та уцена заиста буде преточена у некакав формалан услов према Србији.
ЕУ је благо демантовала вест, остављајући маневар да таква намера заиста постоји, Приштина је поновила да би они само о томе и да причају, а Београд је јасно поручио да је то за српску страну апсолутно неприхватљиво.
Суштинска препрека да до тога у будућности и дође, заиста постоји, и њу би све стране требало да уваже као реалност и неминовност.
Срби и косовски Албанци већ су постигли историјски, свеобухватни неспоразум. Срби и косовски Албанци имају темељни, цивилизацијски спор, есенцијални раздор који не да не може да се реши „до четвртка“, него је питање да ли може икада.
Спор који се не решава — „до четвртка“
Косовски Албанци верују да злочини њихове ОВК морају да буду награђени добијањем државе на територији Србије, Приштина чак спрема закон за заштиту терориста, док се Београд суђењима својим генералима, командантима и војницима суочио са почињеним злом и не тражи награду, али не одустаје од срца свог постојања.
Косовски Албанци не могу да испуне ниједну једину од 60 обавезa којe су преузели у дијалогу са Београдом, а то је формирање Заједнице српских општина на КиМ, док су Срби већ испунили све што је договорено.
Косовски Албанци не могу да поштују ни актуелни договор са америчком Белом кућом да престану са лобирањем за признање њихове лажне државе, док је Београд доследно применио дату реч да ће престати са лобирањем за повлачење признања.
Да не причамо о томе да Срби у косовским енклавама живе у једином резервату у савременој Европи. Да су им и гробља вандалски уништена, а да сваки покушај повратка у свој завичај бива дочекан порукама „добродошлице“ које најављују злочин.
Да не помињемо то да су Албанци спремни да отму историју, утамниче Немањиће, оскрнаве светиње и асфалтирају Дечане.
Да се не осврћемо на албанске певаљке које каче на мреже мапу „велике Албаније“ и тврде и да ајвар припада њиховом народу. На то не би требало ни реаговати јер је за „српску ствар“ одлично да такве естрадне небулозе промовишу ривалску политику.
Срби и косовски Албанци имају дубоки, темељени, егзистенцијални, историјски, антрополошки, цивилизацијски, натполитички неспоразум. То не може де се превазиђе и реши ни вековима, а камоли „до четвртка“.
Ултиматум у фиоци — мртворођен
Нема те силе, војне, политичке, регионалне, глобалне, која може натерати неког српског лидера и народ да пристану на одустајање од Косова и Метохије, како би добили обећање да ће једног дана ући у ЕУ.
Зато, ако постоји тај ултиматум Брисела, ако је већ написан и чека погодан тренутак да буде извађен из неке фиоке и уручен Београду, добро је да се зна да је тај папир „мртворођен“.
Док се не превазиђе свеобухватни историјски неспоразум Београда и Приштине, нико не би смео ни да помисли да би овај велики међунационални спор могао да се реши — до четвртка.
