Пројекат је започет још 2017. године и сада је у току његов развој. Министарство одбране је већ одабрало неколико варијанти ловца-пресретача.
Средства заштите
Како би авион био што мање приметан користе се најсавременији материјали, повећава се радијус пресретања, висина и брзина летења. Генерални директор компаније „МиГ“ и „Сухој“ Иља Тарасенко објашњава: да ће за десет година престати да се користи ловац-пресретач МиГ-31 и њему ће бити потребна замена.
Војни експерт Алексеј Леонков је у интервјуу „Спутњику“ рекао, да су у земљама НАТО главни нападачи – авиони, крстареће и балистичке ракете средњег домета. Америка активно ради на томе да може да напада зоне са велике удаљености у којима не може да реагује противваздушна одбрана. То ће покушати да онемогуће авијациони комплекси чији ће главни задатак бити да униште што више носача ракета.
„Борбени радијус авиона ће бити два пута већи, него што имају противракетни системи“, појаснио је Леонков.
„Авиони ће први одбити ваздушни напад. Као најважније остаје пресретање. Нови ловац-пресретач са повећаном брзином и повећаним радијусом пресретања ће деловати са велике висине 20-25 километара.“
Нови авиони ће имати добру радио-електронику, која ће омогућити да мењају курс или неутралишу противничке ракете. Очигледно је да ће се много тога аутоматизовати у управљању авионом. Могуће је да ће ловац-пресретач моћи да уништава чак и космичке објекте.
Универзални борац
Почасни војни пилот Русије Владимир Попов сматра, да ће главни задатак перспективног авиона бити патролирање и одбрана северне територије Русије.
„Конструктори имају могућност да модернизују моторе ловца-пресретача МиГ-31“, каже Попов. „Ловац-пресретач може дуго да лети надзвучно, он ће патролирати у економичном режиму на великој висини. Такве машине ће брзо приметити сваки ваздушни напад – крстарећих, балистичких или оперативно-тактичних ракета, беспилотних летелица и бомбардера.“
Поред тога, перспективни пресретач може да понесе већу бојну опрему и има велики спектар наоружања.
„Габарити радио-теничке и навигационе опреме се смањују“, наставља експерт. „На тај начин се у авиону ослобађа простор за муницију: авиобомбе, ракете „ваздух-ваздух“, противбродске ракете и хиперсонично оружје.“
Перспективном комплексу за пресретање дугог домета није потребан онај ниво „невидљивости“ који има, на пример, ловац-пресретач пете категорије Су-57.
„За ловца-пресретача који има циљ да чува државну границу та особина није тако важна,“ објашњава Попов. „Главно је – брзо нанети ударац.“
„Гоничи“ великих висина
Пресретач дугог домета МиГ-31 је постао члан војног наоружања почетком 1980. године. То је први надзвучни пресретач четврте генерације. У то време су Американци направили ракету „Томахавк“, која је била у могућности да лети ниско и да се прилагођава рељефу терена. Поред тога, Американци су имали и нуклеарне ракете које су се лансирале са бомбардера В-52. Русији су хитно били потребни авиони који могу да пређу велика растојања и да пресрећу ракете противника.
Супер брз ловац МиГ-25 може да развије брзину до 2,8 маха, али није могао да се ефектно бори са крстарећим ракетама.
Иако МиГ-31 споља подсећа на свог претходника, унутра је сасвим друга машина. Прво – посада је допуњена оператером-навигатором. Авион је постао стабилнији приликом напада под великим угловима.
Захваљујући моћној радиостаници „Заслон“ пресретач види циљеве на 200 километара, у исто време прати десет и напада четири објекта. Модернизована верзија „Заслон-М“ омогућава напад на осам и праћење 24 циља.
Поред тога, МиГ-31 има нове моторе, који су брзину повећали за 20 километра, а на висину од десет километра авион се подигне за мање од осам минута. Максимална брзина се повећава на 3.000 километара на сат, што је довољно за пресретање веома брзих америчких авиона СР-71 „Blackbird“.
Прочитајте још:
