Овом потезу претходила је дуга преписка краља Николе и српског престолонаследника Александра Карађорђевића. Из ње се види да су, осим озбиљности тренутка, оба државника свесна тешких времена која предстоје, али и чињенице да је учињено све да се рат избегне, пише Историјски забавник.
Петровићи и Карађорђевићи су иначе у блиским родбинским везама. Најстарија ћерка краља Николе, кнегиња Зорка била је супруга краља Петра и мајка престолонаследника Александра. Због тога се и српски принц црногорском владару обраћа са „драги деда“, а овај се тако и потписује у телеграму одговора.
Ово је њихова преписка само дан уочи избијања Првог светског рата:
„Регент Србије Александар
Његовом величанству краљу Црне Горе — Цетиње
14/27. VII 1914. (телеграм)
Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.
Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.
Уверен сам да мој драги деда још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа. Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.
Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам. Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе. Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци“ — Александар.
„Краљ Никола Петровић
Његовом краљ. височанству насљеднику Александру — Београд
14/27. VII 1914. (телеграм)
Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.
У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски Народ и из овога великог наметнутог му искушења победнички изаћи и обезбедити своју сјајну будућност.
Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.
Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!
Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!“
— Твој дјед Никола
У овом рату, херојске подвиге црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916, а краљ Никола је напустио земљу.
Ослобођена је тек после пробоја Солунског фронта у таласу у коме је ослобођена и Србија 1918. године.
Прочитајте још:
