"И по вама, како треба да поступим са тим лудаком?"
"Да га пустите?
"Зашто?"
"Привремено. Пустите га... За пар недеља ћемо га ми ухватити у Сијетлу или негде другде". Украјинци не морају да гледају филм „Рамбо“, довољно је да укључе вести.
23. јула у Полтави је учесник антитерористичких операција (борбе у Донбасу на страни Украјинске војске) Роман Скрипњик, покушао да украде аутомобил, али је био ухваћен на лицу места. Скрипњик је дохватио гранату и као таоца узео полицајца (касније га је заменио за пуковника полиције Полтавске области).
Губернатор Полтавске области Олег Синегуб изјавио је: „Захтеви отмичара немају никакве везе са стварношћу. Он тражи да га не терете за крађу аутомобила и отмицу. Преговори се настављају како би се предао.“
Међутим, отмичар је тражио аутомобил и заједно са таоцем кренуо ка Кијеву. Успут је оставио таоца и аутомобил и побегао у шуму. Већ следећег дана, 24. јула, је за потеру ангажована авијација и пси (све као по сценарију!).
„Скрипњику нису дали да побегне – већ да покуша да нестане, разлог томе је, јер је имао гранату којом је претио. Тако да је боље да акцију спроведемо у шуми, него да он активира гранату,“ објаснили су овај циркус у Националној полицији Украјине.
Уверени су да неће дуго бити на слободи. Најинтересантније је како је могуће да су се појавили тако „успешни“ људи који полицију вуку за нос. Ствар је у томе да их је управо Украјина сама створила.
„Пуцали на себе“
Главни војни адвокат Украјине Анатолиј Матиос је још у фебруару 2018. године окривио руководство министарства одбране да крије статистику о броју самоубистава међу члановима антитерористичке операције (АТО): „За два месеца ове године имамо по два самоубиства недељно. Већина њих су млади људи 1995-1998 годиште.“
По његовим речима од почетка борбених акција у Донбасу самоубиство су извршила 518 припадника од 313.000 учесника АТО. Док су цифре у априлу биле веће – 554 људи на 326.000 учесника. Јасно је да број расте.
Ови подаци се могу упоредити и са губицима Војних снага Украјине, тако да не чуди што министарство одбране и украјинске власти не журе да објаве информације.
Нико не брине о учесницима рата
Могуће је да је разлог рехабилитација, обзиром да после њиховог повратка са ратишта нико о њима не брине.
„Данас се уопште не организује психолошка рехабилитација учесника АТО у Украјини, обзиром да није установљен редослед лечења, тек је сада министарство за социјални рад послало предлог влади на усаглашавање,“ рекла је крајем 2017. године руководилац канцеларије за питања рехабилитације учесника АТО Наталија Зарецкаја. У том тренутку рат је трајао већ четири године.
Проблем је и у томе што у Украјини имају око 300 квалификованих специјалиста за посттрауматске стресне поремећаје. Чак и да раде 24 сата дневно не могу да постигну тај обим посла.
У „цивилу“ нема живота
Дубоко у себи свако од њих зна да не раде баш праву ствар. Они схватају да одлазе да „штите“ и „ослобађају“ људе, који их због тога мрзе. Они сваки дан то виде и осећају. Није лако ризиковати живот, а ризиковати и знати да те не воле, то је још теже. Притом, људи који се врате из АТО имају мале плате, не могу да прехране породицу. Зато се многи баве рекетирањем или раде као чувари.
Током епидемије вируса корона и пада економије, ситуација са платама је још гора. Вероватно се „Полтавски Рамбо“ одлучио за отмицу због беспарице. Значи, чекамо наставак приче и у другим крајевима Украјине.
Прочитајте још:
