Првих година након Христовог васкрсења верници из Дамаска молили су се у кући човека по имену Ананија, а у трећем веку на том месту су изградили цркву. То је једна од најстаријих цркава на свету, а добила је име Ел Ананија.
Пре две хиљаде година у дом Ананије довели су слепца, обученог у скупе одежде, а у торби је носио писма за рабине локалне јеврејске заједнице.
Слепац се звао Саул или Савле. На путу ка Дамаску с њим се десило чудо: почела је олуја, а у очи му је ударила светлост, толико јака да је ослепио. Чуо је глас: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“.
Много касније апостол Павле је отворено признавао да је пре обраћања у веру прогонио хришћане. Постоје различита мишљења због чега.
„Истина, мислио сам да морам много деловати против имена Исуса Назарећанина. То сам чинио и у Јерусалиму: када сам добио власт од првосвештеника, многе светитеље сам затворио у тамнице, и када су их убијали ја сам издавао наредбе“, говорио је апостол Павле о себи.
Савле је у Јерусалиму имао огроман ауторитет. У књизи „Дела апостолска“ наводи се да је рођен у Тарсу, на југоистоку данашње Турске.
Религиозно образовање стекао је у Јерусалиму код Гамалила, најпознатијег учитеља јудаизма. Павле је писао да је искрено био посвећен учењу и да је „у јудаизму био бољи од многих вршњака“.
Међутим, његов учитељ Гамалил је био толерантан према хришћанима. У књизи о апостолима постоји епизода где се заступао за Петра и друге апостоле на заседањима Санхедрина (скупштине).
У потрази за месијом
Амерички истраживач Барт Ерман тврди да је будући апостол прогонио хришћане и ван Јерусалима, чак се упутио и у Назарет у циљу борбе против „назаренске секте“. Како наводи, у Павлу је изазивала бес тврдња да је Исус месија.
У првом веку Палестина је била под влашћу Римљана, којима је народ плаћао огромне порезе, а због тога су стално избијале побуне. Јевреји су чекали Цара Јудејског, кога је Бог обећао у Библији.
„Они су претпостављали да ће месија бити неко величанствен – моћан цар или амбициозна личност. А ко је био Исус за њих? Распети преступник“, истиче Ерман.
Павел је говорио о себи као о „сину фарисејском“, због чега научници верују да је цео његова породица била наклоњена том религиозном правцу.
Упркос детаљном познавању јудаизма, Павле је лако проналазио заједнички језик са присталицама различитих култова – није узалуд себе називао „апостолом пагана“.
Поједини научници верују да се Павле у младости сам занимао паганизмом. Тада је у свакој области доминирала различита религија, али све су се заснивале на симбиози старогрчке и источне митологије. У Павловом родном граду је царовао култ Кибеле, која је била поштована као мајка свих античких богова.
У 19. веку се појавила верзија да је Павле некада био поштовалац култа Кибеле и да је одатле преузео неколико идеја о васкрсењу.
Међутим, нова истраживања показују да, иако је Павле живео у паганској средини, ипак се строго придржавао јудаизма.
Десило се чудо
Зашто је човек са богатим познавањем јудаизма, богатим културним коренима и мржњом према хришћанима постао највећи проповедник хришћанске вере? Истраживачи тврде да Павле није видео Исуса Христа током земаљског живота и да се обратио у нову веру тек неколико година након Христовог васкрсења. Ипак, црква га је уврстила међу највеће апостоле.
„Књига 'Дела апостолска' говори о томе да је обраћање Павла ка Христу чудо. Сваки сличан догађај условљен је унутрашњом спремношћу човека да прихвати Бога“, објашњава професор теологије, протојереј Максим Козлов.
Павле је тражио Бога цео живот. Чак и док је прогонио хришћане он је, према речима оца Максима, тврдо веровао да служи Богу „свим својим бићем“.
„Он је имао благослов да схвати праву истину Христовог учења. Тада су се добре црте његовог карактера продуховиле“, истиче телог.
Није толико важно ко је апостол био пре него што се обратио у хришћанску веру. Највећи значај има чињеница да је цео живот сматрао да је најважније да служи Богу, закључује отац Максим.
Прочитајте још:
