„Замислите још ако нам држава буде наплатила све порезе, доприносе и све намете које сваке године треба да платимо, а ми немамо ниједну једину фактуру.“
Паника међу власницима сплавова
Негативан утицај кризе изазване вирусом корона немерљив је и за власнике приватних сплавова. Смањена потражња допуњена забраном организовања журки и прослава могла би да доведе до отпуштања запослених, као и до њиховог потпуног пропадања. Без помоћи државе, макар у отпису пореза и других дажбина, опстаће само биолошки, не и економски.
Овај власник сплава ипак сматра да је одлука Лучке капетаније Београда добра, јер би свако довођење било ког човека на сплав ради организовања неке прославе било непрофесионално и некоректно према самом кориснику. Он је сам вратио авансе који су уплаћени за организовање прослава, како не би био виновник ширења заразе.
На питање да ли ће власници сплавова и бродова моћи да преживе ову кризу, поготово када због недостатка туриста не би било посла, све и да постоји дозвола државе, Ђорђевић каже да ће тешко моћи. Прошле године јахтинг клуб чији је он капетан, услужио је сто хиљада гостију, док ове године немају ниједну фактуру.
Наш саговорник додаје да ове сезоне постоје само трошкови и да се боји да држава неће имати слуха, односно да ће наплатити све таксе, порезе и дажбине, иако они нису у могућности да послују и зарађују.
Без помоћи државе опстанак само биолошки
„Добили смо прву помоћ за раднике за минималну плату, али немамо ми само трошкове за раднике. Имамо струју, стотине трошкова као што су порез на употребу пловних објеката, регистрације које су скупе, технички прегледи. Та минимална плата која се даје за раднике, то је кап у води у односу на то колико имамо дажбина, јер је одржавање сплавова најскупље одржавање које постоји. Све што је на води, подложно је корозији, деградацији и слично. То мора да се шмиргла, фарба, пази, чува... Уз то, ми имамо обавезу чувања тих бродова, имамо бродску стражу. Људи морају да раде 24 сата да чувају бродове“, указује Ђорђевић.
Комерцијални београдски сплавови са којима смо контактирали, подељени су у односу према Саопштењу Капетаније. Незванично говорећи, најпознатији издаваоци „сплава на дан“ у Београду, „Цунами хаус“, рекли су нам да Саопштење нису добили и да не желе да дају изјаву за медије. Менаџер другог популарног сплава рекао нам је да Саопштење такође није добио, али да његов сплав прима само онолико људи колико је могуће како би се обезбедила физичка дистанца од метар и по. Власница „Сплава на дан“ код Аде Циганлије каже нам да свој сплав од почетка епидемије више не издаје за прославе, већ само за породице.
Инспекција већ пише прекршајне пријаве
Контролу над применом одлука Лучке капетаније Београд, у коју спада и Саопштење којим се прописује забрана прослава и журки, врши Инспекција безбедности пловидбе која спада у надлежност Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Помоћник министарке грађевинарства за водни саобраћај и безбедност пловидбе Вељко Ковачевић рекао је за Спутњик да је у последњих шест месеци ова инспекција имала најучесталије посете, како превентивно саветодавне, тако и инспекцијско прегледне.
Са применом поштовања Саопштења бродарству, према Ковачевићевим речима, почело се 24. јула и до сада је изречено неколико прекршајних пријава власницима сплавова. Он наглашава да није наложено да се сплавови не могу уопште користити, већ да се на њима не могу организовати журке и прославе:
„Дакле, све оне активности где не може да се обезбеди поштовање прописаних епидемиолошких мера. С обзиром да неретко на свим друштвеним мрежама можете да пронађете да се свашта ради на сплавовима, да све оно што је спречено да се ради на копну, у ресторанима и другим угоститељским објектима, то се сада прелива на реке. Због тога је Лучка капетанија и наше Министарство реаговало кроз ово саопштење бродарству и ми у овом тренутку заиста ефективно контролишемо спровођење тог саопштења.“
Ковачевић указује да неки људи још увек нису схватили озбиљност ситуације, па има власника сплавова који јавно позивају на организовање журки, што за њега представља несхватљиву бахатост због које инспекција безбедности пловидбе уместо да се бави компликованијим случајевима угрожавања безбедности, мора да ради на „довођењу у разум неких људи који су власници сплавова“.
