Сматра се да је тамо закопана црква на чијим остацима се и данас служе свете литургије. Стражевица окупља бројне вернике, где посебно у летним месецима „оживе“ приче о цркви, историји, закопаном злату...
На најветровитијој херцеговачкој узвисини, у нестварном пејзажу краса, крије се Стражевица, која крије причу о својој историји.
Претпоставља се да је ту постојала црква која је у доба Турака затрпана дрвљем и камењем. Кад се нашла под земљом почела је да се испреда прича и легенда да су у цркви закопана три ћупа - са златом, месом и просом.
Вековима се чува и памти ова легенда, као и приче да су се лоше провели сви који су покушали откопати благо.
„1939. године покушавали су да откопају благо, али је дувао толико јак ветар да нису успели. Ни наредни покушај није уродио плодом, а трагови копања виде се и данас“, каже Ранко Лучић из Берковића, преноси РТРС.
Стражевица чува легенду, али, што је још важније, вековима чува православље. Мештани овог краја долазе овде на свету литургију, друге недеље по Петровдану.
„У спомен старе цркве која је срушена, одржава се света литургија другу недељу по Петровом дану. Тада се у славу Божију окупи омладина из Дабра и Невесиња“, каже Требињац Перо Дука.
За народ Берковића и Невесиња, Старжевица је свето место, које радо посећују, посебно у лењим месецима. Испод врха у стенама је мали извор, чија се вода, сматра лековитом.
Сви који се попну до овог места, где се сударају историја и мистика, обиђу и Шупљи камен, недалеко од извора. Према предању, проласком три пута око тог места свака жеља биће испуњена.
Прочитајте још:
#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Strazevica.jpg){kind=link}