Док једни упозоравају да је ризик од биолошког рата сада већи него од нуклеарног, други одбацују такве тврдње, напомињући да нема доказа о вештачком пореклу вируса корона и наглашавају да у овој ситуацији не би требало спекулисати.
„Мислим да је сада ризик од биолошког рата много већи него од нуклеарног. У ствари, међународна заједница показује завидну немарност по овом питању. Још када је Иран почео да производи плутонијум, одмах су против те земље биле уведене санкције. Међутим, када је реч о корони, разне приватне корпорације спроводе не мање опасна истраживања, али нико њима не намеће никакве санкције. Сматрам да је ширење биотехнологија много опасније од ширења нуклеарне технологије“, каже за Спутњик Игор Никулин, микробиолог и бивши члан Комисије УН за биолошко и хемијско оружје, додајући да је „нуклеарни рат немогуће неприметно започети, а биолошки — могуће“.
Стручњаци напомињу да се генерално биолошки рат, пре свега, води против одређене економије, а људи су најчешће само колатерална штета. Како објашњавају, због великог броја оболелих стаје цела привреда и тај невидљиви непријатељ тако ствара огромне губитке државама.
Русија положила тест
Ипак, када је реч о вирусу корона, многи руски политичари и експерти указују на то да тренутно нема довољно доказа да би се било ко оптужио да је одговоран за појављивање тог вируса и да постоје многа опречна мишљења по том питању, те закључују да „без адекватних доказа ни једни ни други нису у праву“.
Чак и лекар Леонид Рошаљ, који је изнео мишљење да ситуација са пандемијом вируса корона личи на „пробу биолошког рата“, каже да не тврди да је овај вирус направио човек, јер нема довољно основа за овакве тврдње. Ипак, он сматра да је ово тестирање здравственог система, укључујући и биолошку заштиту земље.
Оно око чега је већина експерата сагласна, јесте чињеница да је Русија била спремнија да се бори против инфекције вируса корона од већине земаља – успела је брзо да се мобилише, направила је болнице и места где се могу лечити такви пацијенти, здравствени систем је успешно прошао тест, а убрзано се ради и на стварању вакцине. Поред тога, лекари истичу да је ниска стопа смртности у Русији повезана са правовременим увођењем ограничења уласка у земљу и мерама унутрашње контроле.
Спекулације застрашују људе
Никулин подсећа да је још у СССР-у систем биолошке заштите био изграђен на највишем нивоу и да је кинески изграђен по истом моделу, али да је Русија делимично изгубила тај систем. У то време сваки руски регионални центар имао је болницу за заразне болести, која је била опремљена засебним боксовима са посебним вентилационим системом, посебним улазом и купатилом. Почетком деведесетих у Русији је било 140 хиљада кревета за инфекционе болеснике и радило је на десетине различитих антивирусних институција. Према подацима „Ростата“, та бројка је данас смањена за 2,4 пута и износи 59 хиљада кревета. Никулин сматра да Русија не би ни приметила вирус корона да се тај систем очувао.
Депутат руске Државне думе, епидемиолог Генадиј Онишћенко констатује да у медијима током пандемије вируса корона постоје елементи терористичке информационе претње и чак хибридног рата, али истиче да још нема доказа да је ковид 19 вештачки вирус.
Он је објаснио да медији подгревају приче о ширењу инфекције, иако се она у ствари може оценити као „умерено опасна“. То, према његовој оцени, дестабилише друштво, подрива економију и застрашује људе. У таквим условима се и тестира технологија информационог рата.
Руски председник Владимир Путин држи се става да нема никакве основе за тврдње да је вирус намерно убачен и да је неко нешто намерно урадио. Он сматра да је сада потребно сузбити оно што се догодило, „а не водити разговоре о томе одакле је вирус дошао“. Путин препушта стручњацима да анализирају и праве процене, али сматра да је сада најважније схватити суштину онога што се дешава и изградити систем заштите.
Шеф Кремља истиче да би у овом тренутку државе требало да удруже снаге у ефикасној борби против епидемије, а не да се међусобно оптужују. Он наглашава да треба чинити оно што ће све нас ослободите ове претње, а не ићи путем конфронтација.
