Русију је 1812. године покушао да освоји француски војсковођа Наполеон Бонапарта, а четрдесетих година XX века Хитлер, подсећа лист. Напади су долазили из средњоевропске равнице која се сматрала „Ахиловом петом“ руске империје, јер нема планинских масива да је штите, као на Кавказу. Међутим, оба напада су се утопила у огромном пространству земље, наводи аутор чланка.
Траума коју Русија носи из Другог светског рата помаже да се схвате интереси њене безбедности, наводи лист. Државе-сателити СССР-а у источној Европи нису јој били само братски народи, већ тампон зона у случају напада са запада. Москва је одустала од Варшавског споразума, тек након што је НАТО обећао да се неће ширити на исток.
Међутим, САД су желеле да буду једина суперсила у свету, зато су нарушиле обећање. Да је Алијанса прихватила Украјину у своје редове и заузела луку у Севастопољу, то би толико ограничило геополитичке могућности Русије, да она више не би могла да се сматра потенцијалним противником Америке.
Поглед на карту показује да су војно-морске могућности Кремља врло ограничене, наставља лист. Да из Севастопоља дођу у Медитеран, руским бродовима је потребно да прођу кроз Босфор који контролише чланица НАТО-а — Турска. За Москву је врло важно да одржава ред на Блиском и Средњем истоку, иначе се дестабилизација може прелити на Кавказ и централноазијске републике, наводи аутор.
Луке — Санкт Петербург у Балтичком мору и Владивосток у Јапанском мору — деле судбину Севастопоља. Како би се из Балтичког мора упловило у Атлантик, руски бродови морају да пролазе кроз мореуз Скагерак, тј. воде које контролише НАТО. Јапан, као савезник САД, може блокирати приступ Владивостоку.
Излазак на отворена мора стимулише и трговину и развој индустрије, наставља „Дојче виртшафтс нахрихтен“. Они сматрају да је много једноставније производити у Рурској области Немачке и слати робу преко луке Ротердам, него у Сибиру, због велике удаљености од тржишта.
