Друга локација за одмор кнеза била је виноград у Смедереву. Ту се саградио скроман летњиковац, а у чарима доброг вина су уживали и његови потомци. Летњиковац Обреновића је свој пуни сјај доживео са последњим припадником ове династије. Краљ Александар и краљица Драга су волели да се осаме, па су у граду на Дунаву проводили цело лето, преноси портал „Историјски забавник“.
И владари из династије Карађорђевић су волели бање. Зато је Бања Ковиљача остала и данас позната као „краљевска бања“. У њој је уживао краљ Петар I Карађорђевић, који је ту 1908. године уз своју резиденцију подигао савремено сумпорно купатило. Данас је то модерно лечилиште и велнес центар.
Међутим, тек његови потомци су хедонизам довели на један потпуно нов ниво. Они су имали низ резиденција, а како је држава порасла места за одмор су настала и на јадранском приморју.
О лепоти Господарског дворца на Бохињу причали су и на европским дворовима. Ипак, тек дворац на острву Блед је задивио европску елиту. На месту где се данас налази луксузни хотел, краљ Александар Карађорђевић је 1922. купио дворац који је градио аустријски војвода Ернест Виндишграц. Краљ је дворац преименово у „Сувобор“, а Блед прогласио летњом резиденцијом.
Најатрактивнија дестинација за одмор династије Карађорђевић у Црној Гори била је некадашњи дворац првог југословенског краља у Милочеру. Изградња овог дворца са осам помоћних објеката финансирана је из приватне краљевске касе, а читава породица је волела овде да проводи вреле летње месеце. После Другог светског рата, замак је адаптиран у хотел „Будванска ривијера“ који данас могу да посете сви који желе да се осете „краљевски“.
Бег од летње жеге краљ Александар и његови наследници умели су да потраже и на брду код Крања у Словенији где се и данас налази краљевски комплекс. На чари летовања у луксузним дворцима није био имун ни југословенски вођа Јосип Броз Тито. Он на свом „Галебу“ можда јесте пловио целим светом, али је најчешће ипак одмарао „код куће“ – и то „од Триглава до Ђевђелије“.
Тито је након рата наредио да се на Бледу изгради нова резиденција на месту где је некада стајао краљевски дворац, па је вила постала главно стециште политичких, дипломатских и протоколарних обавеза. Вила је у хотел претворена 1984. године.
Слично, и брдо код Крања је постало његова словеначка резиденција и место где је одлазио свако ко је желео и могао да буде виђен у друштву великог Маршала.
Ипак, нога обичног смртника у Југославији није могла да крочи било где. Сан свакога ко је нешто значио у СФРЈ био је да добије позив за одлазак на Брионе – у омиљено место за одмарање бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита. На Брионима су као Титови гости боравили Фидел Кастро, Џон Кенеди, Мао Цедунг, Ганди, Че Гевара, али и Софија Лорен, Мик Џегер и многи други.
Место за које је важило да је на њега било „немогуће доћи, онолико колико је било тешко отићи са Голог Отока“, Маршал је толико волео да је овде умео да проводи и по шест месеци, а ова љубав је трајала пуних 39 година.
После Титове смрти Бриони су проглашени за национални парк. У једном његовом делу затвореном за туристе данас се налази званична летња резиденција хрватског председника.
Прочитајте још:
