Губици које је претрпео већ осиромашени Либан процењују се на милијарде долара. Најтежи ударац либанској економији је потпуно уништење главне луке у земљи и свега што се тамо чувало. Либанска влада већ је објавила да ће залихе пшенице у земљи трајати само месец дана, а брашна неће бити у малопродаји. Либански стручњаци за Спутњик су рекли да је катастрофа у престоници заиста довела Либан на ивицу опстанка.
Губици и штета
Мишљења о обиму губитака врло су различита: наравно, број жртава које је експлозија однела биће највећи ударац за либанску престоницу. Међутим, актуелна либанска влада апсолутно нема средстава за обнову онога што је уништено – а то може само погоршати проблеме Либанаца.
Либански економиста Басим Аџака истиче да се економски губици Ливана могу поделити на два типа: инфраструктурни и прехрамбени.
„Инфраструктура или директни губици су све покретне и непокретне ствари које су оштећене или уништене експлозијом. Овде спада и потпуно уништење луке Бејрут. Према нашим прорачунима, то ће бити много више од 100 милиона долара“, објаснио је он.
Стручњак наводи да су прехрамбени губици: залихе хране, брашна и жита, у потпуности уништене у луци. Ово такође укључује загарантоване логистичке проблеме са увозом и извозом робе у будућности, јер је лука у главном граду примала и отпремала до 70 одсто производа националне трговине.
При томе, катастрофа оваквог обима неће проћи без затварања бројних компанија и предузећа која су била повезана или се директно налазила у уништеним објектима. То значи да ће неколико стотина или чак хиљада људи неминовно изгубити посао.
Са своје стране, економиста Марва Отман сматра да је мало вероватно да ће Либан сада успети самостално да обнови град и, тим пре, сопствену економију.
„Према прелиминарним подацима, обнова престонице коштаће благајну 30 милијарди долара. И, верујем да та цифра може нарасти и неколико пута више. Хајде отворено да погледамо на ситуацију: нема више луке у Бејруту. Мораће да се обнови од нуле. Обим катастрофе, као што видите, једноставно је невероватан. Либан неће моћи самостално да се избори са таквим проблемима: помоћ је веома потребна и то што је пре могуће. Експлозија је довела Либан на ивицу понора“, истакла је она.
Проблем луке – већи него што се чини
Либан није богат природним ресурсима. Због тога мора да увози више од 70 одсто сировина и производа. Главни логистички центар у земљи налази се у руинама. Поставља се логично питање: како се уопште може надокнадити његово непостојање?
Иако је Министарство саобраћаја у уторак увече објавило да ће највећи део робе сада пролазити кроз луку у Триполију, њен капацитет је неколико пута мањи од капацитета бејрутске луке.
С тим у вези, Басим Аџака сматра да би се оптерећење могло распоредити и на луке Саида и Тир: али, ипак, то неће решити логистичке и економске проблеме.
„Чак и ако се успе да се читаво оптерећење распореди између лука у Триполију, Тиру и Саиди, неће моћи да се избегну потешкоће. Прво, такво пребацивање такође захтева много новца и времена. Друго, ове луке имају мале капацитете. А то значи да ће обим извоза и увоза Либана врло озбиљно опасти. Према томе, земља ће изгубити озбиљан новац“, објаснио је он.
С друге стране, Марва Осман сматра да Либан тренутно уопште нема ресурсе да се бави таквим пребацивањима производње.
„Схватите исправно, наша држава је у банкроту. И без експлозије у Бејруту, Министарство саобраћаја не би било у стању да изврши такве логистичке маневре. А сада и још више“, прецизирала је она.
Прехрамбена криза
Либанска пољопривреда је прилично слабо развијена због географских и климатских услова. Зато локални пољопривредници не покривају ни домаће потребе.
У бејрутској луци су се, између осталог, налазила складишта пшенице, брашна и низа других важних прехрамбених производа. Пре пребацивања у трговину на мало и велепродају, они су били тамо ускладиштени – нису пребацивани у друга складишта. Сада је Либан практично остао без залиха жита и брашна: оно чега има биће, у најбољем случају, довољно за месец дана.
Лучка складишта посматрана су као складишта стратешких залиха сировина и производа: Либан више нема ни складишта ни залиха.
„Нажалост, има много разлога да се сматра да Либан муњевито пада на ниво из 1912. године – најгладније године у историји земље, када је стотине људи умирало без хране и средстава за живот. Либан нема новца да поправи ситуацију са прехрамбеном безбедношћу, а нико неће бесплатно дати жито и брашно. Претпостављам да ће и други прехрамбени производи ускоро бити у озбиљном дефициту“, рекла је Марва Осман.
Она је додала да треба признати да је Либан на ивици хуманитарне катастрофе.
„Влада мора одмах да затражи помоћ од суседа и међународних организација. Земља можда неће преживети неколико месеци колико ће јој требати да започне обнову града“, закључила је она.
Прочитајте још:
