Поред тога, у питању је и стара тежња пољске елите, још из времена Јозефа Пилсудског, чувеног маршала, првог председника Пољске и иницијатора рата против совјетске Русије (1920—1921), да се та земља простире од једног мора до другог.
„’Лублински троугао‘ је још један геополитички пројекат Пољске који се, у већој или мањој мери, враћа идеји прве Државне заједнице Пољске и Литваније — средњовековне Пољске као империје од мора до мора. Сви геополитички пројекти које ствара пољска Влада — некако се враћају тој идеји. Највећи од тих пројеката био је ’Међуморе‘, концепт маршала Јозефа Пилсудског у међуратној Пољској, а који је оживљен у последњих неколико година напорима Владе и партије Права и правде. ’Лублински троугао‘ је пројекат у оквиру ’Међумора‘, који је заправо његова оквирна конструкција. Он предвиђа консолидацију спољнополитичких акција на ужем нивоу — то је ниво оних држава које су биле директно део Пољско-литванске заједнице у средњем веку и делови територија који су улазили у састав друге Пољско-литванске државне заједнице, међуратне Пољске, двадесетих и тридесетих година 20. века“, објашњава за Спутњик руски политиколог Александар Носович.
Своје планове о стварању „Лублинског троугла“ министри спољних послова Пољске, Украјине и Литваније објавили су у пољском граду Лублину, месту где је 1. јула 1569. године потписан акт „Лублинска унија“ између Краљевине Пољске и Велике Кнежевине Литваније, који је касније довео до довео до формирања Државне заједнице Пољске и Литваније, а која је постојала до 1795. године и заузимала територије данашње Пољске, Литваније, Украјине и Белорусије.
Варшава данас верује да ће се након склапања овог партнерства „глас три престонице боље чути не само у централној Европи, већ и на платформама ЕУ или НАТО-а“.
Један од важних темеља сарадње биће „развој трговине, инвестиционих и инфраструктурних пројеката“, а стране планирају да интензивирају не само политичку, економску и социјалну сарадњу, него и војну.
Поред тога, Варшава и Виљнус подржавају тежњу Кијева да се придружи Северноатлантском савезу и поздрављају додељивање Украјини статуса партнера НАТО-а са унапређеним могућностима.
Посебна пажња биће усмерена на развој Иницијативе три мора, коју су 2015. године покренули председници Пољске и Хрватске и који обухвата 12 земаља ЕУ с приступом Балтичком, Црном и Јадранском мору. С обзиром да Украјина није чланица ЕУ, није јој било дозвољено да се придружи овом пројекту раније.
Заједничким снагама против Русије
Ипак, руско питање заузима готово централно место у овом неформалном савезу, а главни циљ Пољске, Украјине и Литваније је супротстављање Русији.
„Ово је још један пројекат који, на овај или онај начин, покушава да створи круг између Пољске и њених источних суседа, а као и сви ови пројекти мање-више је јасан циљ супротстављања Русији — обуздавањe Русије и удруживање снага против ње, јер се темељна теза пољске друштвене мисли састоји од тога да Русија представља егзистенцијалну претњу Пољској и да се та наводна претња не би остварила, Пољска се мора одвојити од Русије ’тампон‘ државама на истоку. То би требало да буду Украјина, Белорусија и Литванија — односно, постсовјетске републике које би требало извући из сфере геополитичког утицаја Москве и претворити их у сферу геополитичког утицаја запада — НАТО-а и ЕУ, а Пољска би требало да буде именована за ментора тих држава. Управо су те идеје инспирисале пољско Министарство спољних послова и администрацију председника Анджеја Дуде када су стварали овај ’Лублински троугао‘“, каже Носович.
Посебно „трн у оку“ Пољске, Украјине и Литваније је изградња гасовода „Северни ток 2“, који иде по дну Балтичког мора и који спаја Русију и Немачку, чиме би Немачка постала гасни центар западне Европе. Пољска и Украјина, која страхује да ће остати без пара од транзита, оштро се противе реализацији тог пројекта и покушавају на све начине да блокирају изградњу гасовода. Међутим, Носович сматра да те три земље немају снагу да зауставе овај пројекат.
„Претња за ’Северни ток‘ и његов други крак могу да буду само дејства САД. Набројане земље у овој причи могу да наступају само као агенти утицаја САД. Те земље немају никакве ресурсе и никакве реалне могућности да изврше притисак на ЕУ и натерају је да блокира пројекат. Оне могу да иду против националних интереса Немачке и уђу у директну полемику са Берлином око овог гасовода само ако се Вашингтон одлучно бори за то. Ако САД изненада постигну договор с Кремљом о овом пројекту, сама Источна Европа неће моћи ништа да учини“, истиче експерт.
„Лублински троугао“ нема перспективу
Ипак, у „Лублинском троуглу“ не може се говорити о равноправном партнерству, а оно што је заједничко за три земље, јесте антируска реторика. Пољска овде „води коло“, а раст пољских амбиција је усмерен против интереса Русије. Поред тога, Литванија покушава да нађе партнере који ће јој помоћи да остане у орбити америчког утицаја и ојача своју позицију америчког савезника, док Украјина покушава да се приклони земљама ЕУ и разговара о перспективи њеног придруживања Унији и НАТО-у.
Иначе, формат „Лублинског троугла“ разликује се од осталих по томе што обухвата Украјину која није ни чланица ни ЕУ, ни Северноатлантске алијансе, а такође и по томе што је то неформалан савез. Политиколози су сагласни у оцени да овај формат нема перспективу.
„Фактички, овај пројекат не представља ништа озбиљно. То је само ’савез‘ на папиру који предвиђа неке формате консултација између званичника Пољске, Украјине и Литваније, одређену координацију њихових акција у спољнополитичкој арени, као и разне изјаве на нивоу Министарстава спољних послова три земље. Највећим делом, то су празне приче и догађај осмишљен ради информационог ефекта, утицаја. Не може се рећи да је то нови спољнополитички савез у Источној Европи. Он, напротив, понавља све оно што је сто пута поновљено до сада“, наглашава Носович.
Поједини експерти сматрају да овај „савез“ у најбољем случају може постати лобистичка структура у Бриселу, али она не може постићи ништа озбиљно, јер су то релативно сиромашне државе, а њихова ресурсна база је ограничена. Штавише, није предвиђено ни стварање било какве заједничке институције, нити су издвојена било каква финансијска средстава, а без пара не могу ништа постићи.
Прочитајте још:
