„Требало је да пролети на најкраћој удаљености од Земље у 19.35 по московском времену (18.35 по средњоевропском). Ништа се није догодило. Астероид је пречника до 200 метара, што је отприлика величина фудбалског терена. Такви астероиди пролећу сваке две недеље, a сигурно и на месец дана, и ништа се не догађа. И овај је пролетео и одлетео даље дуж своје орбите“, испричала је научна директорка Московског планетауријума Фаина Рубљова.
Како је раније истицала студенткиња на постдипломским студијама одсека за Соларни систем Института за астрономију Руске академије наука Јекатерина Јефремова, то небеско тело није представљало никакву опасност за становнике наше планете. Она је то објаснила чињеницом да је путања астероида на изразито великом растојању – четири милиона километара од Земље, односно седам пута даље него што је Месец удаљен од нас.
С друге стране, професор Института за физику и технологију Уралског федералног универзитета Виктор Гроховски објаснио је да се такви астероиди сматрају потенцијално опасним управо из разлога што пресецају Земљину орбиту. Како каже, откривено је отприлике 15 хиљада таквих астероида и додао их научници прате.
Астероид ће се следећи пут приближити Земљи тек 2137. године. Откривен је 14. августа 2009. године и припада „Аполонима“ – астероидима, чије орбите пресецају орбиту Земље и поново ће се приближити Земљи 2137. године.
Америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА) упозорила је раније да се Земљи приближава тај астероид.
