За склоништа позната као Дикиа Ченг није никада службено обелодањивана укупна величина комплекса, нити тачна локација свих тунела, али верује се да покривају површину већу од 50 километара и да повезују главне владине зграде, преноси „Британски експрес“.
Напетост између Кине и Совјетског Савеза током Хладног рата достигла је врхунац 1969. године кинеско-совјетским сукобом на граници.
Кина је због тога била у великој приправности за стварну могућност рата у пуној размери и подземни град је створен као велико уточиште од нуклеарног напада.
Бивши председник Народне Републике Кине Мао Цедунг позвао је грађане да „копају дубоке тунеле, спремају храну и припремају се за рат“, па је око 300.000 цивила учествовало у изградњи огромног склоништа.
Они су, под вођством инжењера војске, створили велику тунелну мрежу од око 10.000 атомских бункера. Изграђени су и ресторани, позоришта, складишта, фабрике, фарме, спортски објекти и све остало што ће заједници можда требати да преживи нуклеарни рат.
Чак би се и вентилација ваздуха могла спровести од спољашњег света, а према неким изворима, тадашња влада се хвалила да у склониште може да смести целокупно становништво централног Пекинга.
Дикиа Ченг никада није коришћена, па је осамдесетих година неколико одсека предато локалним властима које су их претвориле у канцеларије и продавнице.
Међутим, већина подземног града је у приватном власништву и многи власници одељења претворили су своје бункере у малене стамбене јединице.
Неки становници су овде живели деценијама, док је за друге живот под земљом био привремена станица до усељења у стан изнад земље.
Међутим, због забринутости због опасности по безбедност станара, 2010. године власти у Пекингу су одлучиле да се нуклеарна склоништа више не могу користити у стамбене сврхе.
Прочитајте још: