Овако се своје колегинице и познанице Исидоре Бјелице сећа новинар и писац Вања Булић. Он подсећа да ћемо ову београдску Сарајку која нас је напустила, памтити по ексцентричним наступима, необичним ставовима, пркосним изјавама, бројним романима, представама, журкама... За 53 године променила је државу, град, истовремено мењајући жанрове, стилове писања, понекад и пријатеље са којима се дружила, али никад себе: увек је била препознатљиво своја.
Сарајка, панкерка, драматург
Рођена у Сарајеву 1967. године, од младалачких дана сматрана је за бунтовницу. Вања Булић, њен колега и познаник, сећа се журке коју су она и њено друштво крајем осамдесетих приредили у Сарајеву.
„Сарајевска штампа објавила је причу о журки на којој су се појавиле фашистичке ознаке и маскирани људи. Сад замислите Сарајево у то време и клинце који се забављају са симболима фашизма. Потпуна контра. Као Лајбах или ’Топ листа надреалиста‘. Очигледно је то био перформанс који људи у Сарајеву нису разумели, али тај млади интелектуални свет схватио је шта ће се догодити.“
Поред тога што је правила гласне журке и занимљиве перформансе, млада Исидора била је занесена надреалистима и рокенролом. Прву књигу „Први пробуђени“ објавила је са деветнаест година и добила награду Књижевне омладине Југославије.
Улазак на сцену
На прагу рата Исидора се са породицом преселила у Београд. На Факултету драмских уметности завршила је студије драматургије и упознала будућег супруга Небојшу Пајкића.
„Била је веома продорна. Пошто је дошла у Београд, веома брзо је ушла у странице штампе, не само као неко ко пише, већ и као неко ко има мишљење о свему. Ја сам тада радио у ’Дуги‘ и желео сам да нам се она придружи, јер је то часопис који је на другачији начин причао о свему што нам се догађало. Наш слоган био је ’за истомишљенике свих боја‘, тако да смо имали и леву и десну струју којој је и она припадала“, објашњава Булић.
Све контроверзе од „Секспистоларног романа“ до „Дорћол Менхетна“
Њен отац, Димитрије Бјелица, писац и новинар, врсни познавалац шаха, био је изузетно цењен у тадашњој држави. Исидора је уз њега имала прилике да се дружи са многим значајним људима са југословенске културне сцене, упозна свет и започне потрагу за својим местом у њему. Сарађивала је са многим људима наше културне сцене. Са Луном Лу коауторка је ’Секспистоларног романа‘, контроверзни филм ’Дорћол Менхетн‘ сама је писала и режирала, а њен комад ’Сарајка у Београду‘ изводио се на сцени Позоришта Славија.
„Приликом једног извођења представе, Исидора се појавила на позорници. Она је то изрежирала тако урнебесно смешно, као да гледаш Груча Маркса на сцени“, сећа се Булић.
Посебну пажњу заслужују њени телевизијски наступи. Вања Булић наводи да њена телевизијска појављивања објашњавају како је она схватала медије.
„По професији је била драматург и добро је применила оно што је научила кроз образовање – драматургију у животу. И пронашла је своје место и у кругу двојке, а и шире.“
Исидора Бјелица писала је романе, сценарије, позоришне комаде и радио-драме. Добитница је многих књижевних награда, попут Београдски победник, Златни бестселер, Гала писац ТВ Политике, награде за књижевност студената Сорбоне и друге. Њена дела превођена су на енглески, руски, француски, шпански, словеначки и македонски језик.
Напустила нас је у 53. години након борбе с тешком болешћу.
