Ова тридестдвогодишња научница одрекла се стипендије због актуелне друштвено-политичке ситуације у којој, како је навела у обраћању министарки, „актуелни режим покушава да затре Српску православну цркву и православље у Црној Гори“, а она не жели прећутно да гледа и самим тим учествује у покушајима затирања њеног народа.
Пљевљанка одбила стипендију од 52 хиљаде евра
Ова скромна девојка са севера, једва је пристала да говори за Спутњик, јер се плаши да неко не помисли да ради на својој промоцији. Не мисли да је овај чин храбар, нити да је реч о тријумфу, каже да је урадила једину могућу исправну ствар у оваквој ситуацији.
„Нисам мајци смела ни да кажем за раскид уговора, прочитала је на Фејсбуку, наравно, секирала се, али сада ме подржава. Ја бих, искрено, дигла свој глас и да је неко други у питању, нека друга етничка група или религија и да им се дешава ово што се дешава нама. Ситуација је крајње алармантна, буквално је дошло задње време да се нешто уради, јер бити Србин у Црној Гори данас је изузетно тешко и непопуларно у друштву. Покушавају Цркву да затру и асимилирају српски народ“, каже Чабаркапа.
У Црној Гори постаје ружно и погрдно бити Србин
Кад је изгласан Закон о слободи вероисповести почела је да прати дешавања, ишла је каже на свега неколико литија, али је приметила да су се у последња два месеца негативна друштвена дешавања изузетно интензивирала.
„Приметилa сам скандалозне појаве у овом друштву, па сам морала да видим све што се дешава. Што се самих Срба тиче, овде постоји изузетна дискриминација, у друштву се формира мишљење да је ружно и погрдно бити Србин, па чак неке опозиционе партије не желе да иду у коалицију са просрпским, већ кажу да су грађанске партије умерених Срба и умерених Црногораца. Гледајући целу ту ситуацију, нисам уочила неке екстремне Србе који позивају на посрбљавање Црне Горе. Не разумем шта се подразумева под термином умерени Србин“, каже нам Маја Чабаркапа.
Додаје да је поред оног што је понела из породице, велико знање о поштовању права других добила у Италији, на Уједињеном светском колеџу у Трсту, чији је мото да знање уједињује људе, културе и нације.
Две године живела је и учила са Албанцима, Јеврејима, Палестинцима, ђацима из 80 земаља који су били сложни и трудили се да превазилазе разлике.
Затим је отишла преко океана, завршила молекуларну биологију и генетику на Скидмор колеџу у Саратога Спрингсу у држави Њујорк. Мастер студије наставила је у Новом Саду, на ПМФ-у. У паузама преласка из школе у школу увек је морала да ради, а стручно се усавршавала у Институту за биологију мора у Котору.
Страшна недемократичност у бројкама
Закон о слободи вероисповести натерао ју је да се одмакне од микроскопа и провери рад оних који управљају државом. То је урадила по истом принципу по којем истражује у лабораторији, као човек егзактне науке извукла је и статистику.
„Проверила сам и етнички састав Владе, у њој нема ниједног Србина, током четири године рада од последњих избора до данас они су усвојили само један закон који је предложила опозиција. Био је и један за помоћ грађанима у случају короне, изгласали су га, али је председавајући напоменуо да је то предлог опозиције, поново су гласали и одбили тај закон. То је показатељ тако страшне недемократичности. Овде буквално није битно шта се предлаже у том парламенту, већ ко предлаже, што је скандалозно“, каже наша саговорница.
Додаје да нема проблем идентитета, да никад није била екстремна, али да је дошло такво време да осећа потребу да каже ко је и иза чега стоји.
„Кад сам видела шта све раде, какав им је састав изборне листе, схватила сам да морам ово да урадим, да се оградим од таквих људи и било какве сарадње с њима. Што се тиче активности на факултету, имам изузетан однос са професорима и колегама, сарађујемо без питања ко је које националности и вере. Ту немам никаквих проблема, али не могу да прихватим било какав новац од државе. Не знам која сума да је у питању, од људи који покушавају то што покушавају.“
Маја Чабаркапа више пута нам је рекла да је свесна свог чина и сваке могуће последице коју он носи. А главна последица већ је јасна, Маја је вратила стипендију и каријера ће јој биће знатно успорена.
Њена докторска дисертација бави се идентификацијом бактерија на аутохтоним сортама винове лозе Црне Горе испитивањем њиховог антимикробног потенцијала. То је важно истраживање у земљи која, између осталог, живи и од производње вина и ракије.
Нема секирације око каријере
На питање да ли очекује помоћ неког другог образовног центра, из Београда, у коме је требало да обави део истраживања, Њујорка или Москве, јер је у контакту са истраживачима, научницима из целог света, одговара негативно.
„Пошто је ситуација таква какава јесте, око каријере се тренутно уопште не секирам, нити размишљам како даље. Важно ми је да дам свој допринос у напорима да се реши ова криза.
Желим да пошаљем поруку да су Срби фантастичан народ. Нека свако уради оно што је до њега, да се бори прво за себе, а онда и за свој народ. Да тако сви дамо допринос, да се ујединимо и боримо, нема стајања. Само ми је то циљ“, истиче Маја Чабаркапа.
Она додаје да је изузетно инспирисана и мотивисана људима који се уједињују, који сада сарађују и подржавају се, као што је покрет Подгоричка господа. То јој, каже, буди наду и даје снагу да истраје.
Годишња школарина на докторским студијама је око 1.000 евра. Маја каже да ће их зарадити, а што се тиче експерименталног рада, потражиће пројекат од чије би зараде могла да покрије основне трошкове, само чека да са успехом прође септембарски испитни рок.
„Лако ћу за школовање, сад је само важно да се мој народ пробуди“, поручује из Пљеваља Маја Чабаркапа.
