Уздижући се на планинском врху већ заборављеног насеља Јељен, ова легендама обавијена утврда и дан-данас чува предање да је ту „град градила Проклета Јерина“, жена Ђурђа Бранковића.
GRADINA NA JELICI – GRAD NEPOZNATOG IMENA (VIDEO) https://t.co/osJ5LajFdV pic.twitter.com/9Lj0kIOclY
— Arheo amateri Srbije (@ArheoAmateri) February 6, 2016
„Легенда каже да кад је град завршен, у њега је врло често пристизало по седам мазги натоварених силним благом које се уносило у велики лагум, а касније закључавало са два кључа. Прича о великом благу Проклете Јерине почиње да бледи када су археолози започели систематско проучавање утврде на Градини, јер је откривено да је она много старија од доба владавине Ђурђа Бранковића и Проклете Јерине и да је постојала још у доба византијског цара Јустинијана“, рекла је Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку.
Arheološki lokalitet „Gradina“ - Gradina na planini Jelici predstavlja višeslojan arheološki lokalitet sa praistorijskim ostacima. Prema dosadašnjim nalazima, do prvog naseljavanja današnje Gradine došlo je oko sedmog veka pre nove ere. pic.twitter.com/MnJQLTvnEE
— DovlaDrakula (@draculaa994) June 23, 2020
Прва позната интересовања за Градину на Јелици датирају још из 1843. године, а наставила су се и касније. Тридесетих година 20. века изнова се помиње као археолошки локалитет од прворазредног значаја, а повод је био случајни проналазак сребрног реликвијара у облику саркофага. Међутим, после Другог светског рата Градина је масовно уништавана јер је са ње одвожен камен за насипање пута Чачак–Горачићи.
„Народни музеј у Чачку рекогносцира Градину 1969. и 1972. године. Истраживачи тада затичу још увек добро очуване остатке бедема на површини терена, местимично чак и преко два метра висине. Након три године од првих археолошких ископавања утврде, Скупштина општине Лучани 1987. године прогласила је Градину на Јелици за споменик културе“, изјавила је Делфина Рајић, преноси агенција Рина.
Овај археолошки локалитет налази се на 846 метара надморске висине и са њега са пружа величанствен поглед на читав Чачак. Простире се на површини од 20 хектара, а у споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
„Претпоставља се да је у периоду краћем од сто година на месту Градине никао утврђени град у ком је за сада откривено пет цркава са више зиданих гробница, десетина профаних објеката разуђене архитектуре и више стотина метара бедема. На Градини је утврђен суживот мешовите популације чију особеност наглашавају припадници германског порекла утврђени према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Доминантан хришћански карактер становника Градине показује велики број цркава“, истиче директорка Народног музеја у Чачку.
Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је и бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног порекла, а поред тога нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је део свакако произвођен на самој Градини. Ово утврђење се током досадашњих истраживања показало као посебно у односу на остале археолошке локалитете тог типа, пре свега по рустичности архитектуре, али и по томе што је након рушења поново насељено.
Прочитајте и:
