На ходочашће дуго 1200 километара упутили су се Александар Бабић из Пријепоља, Милош Ајковић из Зете и Чедо Ђачић из Пљеваља.
Најдужа литија наставиће до Острога после короне
Бабић не може да уђе у Црну Гору, па је владика милешевски Атанасије, који је ходочаснике благословио пред полазак на пут, саветовао да се литија заустави док Црна Гора не отвори границу за држављане Србије.
Подвижници жале што не могу да наставе, јер су на само 200 километара од коначног циља, манастира Острог.
Сузе на Златибору
Александар Бабић каже да нема речи којима се може описати дочек ове необичне литије у градовима Србије.
"Диван сусрет смо имали на Златибору са добрим човеком, презива се Божовић. Изашао је на кружни ток плачући, он је верујући човек. Иако смо имали обезбеђен смештај на другом месту, нисмо могли да га одбијемо, рекао је да морамо код њега. Плакао је и рекао да није достојан да иде са нама, нисам могао да верујем да таквиих људи има", прича нам Бабић.
Звона на улазу у Краљево
Присећа се и уласка у Краљево, где их је дочекао звук црквених звона, свештенство и народ. Алексанар жали што није успео да запамти имена и презимена свих људи који су их дочекали, јер су током проласка кроз Србију добили речи подршке од многих.
"Један жена нам је рекла, ви носите толики благослов, да ми нисмо достојни да шетамо са вама. Ја то не осећам, мислим да су сви људи исти, једнаки и да тако треба да буде. У Краљеву, једна девојка нам се прикључила, желела је да неко време иде са нама, пратила нас је неких 15 киломатара према Чачку и вратила се. Кристина, она је пример свима нама, хтела је да буде део ходочашћа , да нам да подршку, јако нас је то дирнуло".
Полицијска патрола и бицикл за ћерку
Бабић каже да су на путу кроз Србију доживели и непријатност, полиција их је зауставила између Врњачке Бање и Краљева и пореметила им план пешачења за тај дан. Био је очајан због тога, јер није стигао да ћерки пошаље поклон за трећи рођендан, бицикл који би купио у Краљеву и послао кући аутобусом.
"Држали су нас 45 минута због провере докумената.То нисмо доживели нигде, ни док смо пролазили кроз Бугарску и Грчку, али ето. Једна патрола стала је испред нас, а друга иза, са ротацијом, занимало их је каква смо ми организација. Крст и икона које носимо нису их занимали, нити шта пише на застави коју носимо".
Захваљујући добрим људима из Краљева, бицикл је ипак на време стигао у Пријепоље у коме смо и затекли Бабића када смо га позвали.
Повратак у Милешеву после короне
Друга два учесника ове необичне литије, када уђу у земљу у Црну Гору, две недеље морају да бораве у карантину.
Они ће током дана и кренути пут Црне Горе, такође по савету владике Атанасија, али ће се вратити у манастир Милешеву када криза са вирусом прође и наставити путовање дуго 1200 километара до велике светиње.
"Поздрављам сву браћу у Црној Гори и Србији. Хвала још једном свима на подршци. Даће Бог да стигнемо под Острог када он уреди да све буде како треба. Јесмо уморни, ноге су нам тешке, у тешким смо боловима, али у вери смо много јаки. Не дамо светиње", поручује Александар Бабић.
