Степен разарања Бејрута изазваног експлозијом 2.750 тона амонијак-нитрата ускладиштеног у луци намеће питање како се и зашто то догодило и ко је одговоран. О размерама говоре подаци о најмање 137 погинулих, више од 5.000 повређених, а куће око 300.000 људи су оштећене. Према прелиминарним проценама, материјална штета премашује 15 милијарди долара.
Експлозија у Бејруту – немерљива штета за Либан
Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Египту и добар познавалац Блиског истока, каже да је економска штета немерљива.
„Бејрутска лука је центар економског живота Либана, све што долази и одлази стизало је преко ње. Лука је на известан начин жртва таквог положаја због тога што је опасни терет остао да стоји шест година, а неефикасност либанске администрације је у великој мери пресудна за овакав след догађаја“, објашњава Бисенић за Спутњик, подсећајући да је Либан и пре овога био у тешком економском стању, практично на рубу банкрота.
Криза због незадовољства елитама
Међутим, он напомиње да ће се поред економске, Либан суочити и са политичком кризом, због тога што ће се неминовно поставити проблем даљег управљања земљом.
Пре него што је Саид Харири постао председник владе, Либан је био у дугом периоду безвлашћа, такорећи две године није имао ни председника државе, ни председника владе. Притом, та земља има осетљив етнички састав где су три групе доминантне – шиити, сунити и хришћани, као и специфичну уставну организацију: председник државе је хришћанин, председник владе сунит а председник парламента шиит.
Бејрут је истовремено симбол грађанског рата који је у Либану трајао читавих 20 година, све до деведесетих и посебно осетљиво место зато што се ту концентришу све конфронтације које постоје на Блиском истоку, и верске, и политичке, и стратешке, и војне. Последњих месеци Либан су потресали и протести.
„Разлог протеста је стално и тињајуће незадовољство становништва начином управе у Либану. Земља има тзв. династичку политичку слику, ту владају породице. Власт се преноси са од Харирија на Харирија, а зет председника Мишела Ауна је, рецимо, министар спољних послова. Та врста династичке политике ствара велико незадовољство свих становника Либана, па су повремене демонстрације неминовне јер је присутна перманентна скепса према поштењу таквих елита и према њиховој спремности да раде за добро свих. Овакав догађај у ком се показује немарност целог низа људи који би требало о томе да се брину – може ли толика количина амонијум нитрата да постоји у центру града – отвориће и таква питања“, каже Бисенић.
Држави стиже помоћ
На питање од кога Либан може да очекује помоћ у отклањању последица експлозије, бивши амбасадор подсећа да је Русија већ послала четири авиона помоћи, као и лекаре.
У Бејрут је у четвртак стигао и француски председник Емануел Макрон, а Бисенић истиче да се либански сунити редовно ослањају на саудијски двор. Он не сумња да ће помоћ стићи и од других земаља, али додаје да је питање колико ће међународна помоћ успети да успостави такву ситуацију у којој би се Либан претворио у функционалну државу.
Бисенић, ипак, сматра да због искуства дугогодишњег грађанског рата неће доћи до веће ескалације.
„Могуће је да ће поново председник владе да поднесе оставку. Међутим, Либан је чак и у време Арапског пролећа 2010-2011. одржао неку врсту мира без директног укључивања у ратни сукоб, избегнуте су операције Исламске државе, мада је било појединачних инцидената – експлозије, убистава, атентата, али веће операције нису постојале. Надајмо се да ће Либан и овог пута избећи ту трагичну судбину што је најважније да би било каква обнова била могућа“, напомиње Бисенић гостујући у емисији „Од четвртка до четвртка“.
Прочитајте и:
