Ограничити пројекат по сваку цену
Као европска компанија, очекујемо да ће на политичком нивоу бити предузете мере усмерене на то да Европа не изгуби атрактивност као место за инвестиције, рекао је у Бриселу директор аустријске нафтно-гасне корпорације ОМВ Рајнер Зеле. Према његовом мишљењу, ово је питање „суверенитета и слободе“.
Подсетио је да се експлоатација гаса у Европи значајно смањила, а потреба за њим и даље постоји. „Гас је потребан за производњу електричне енергије. Еколошки прљаве фабрике угља у Немачкој и Аустрији су затворене, и ми не можемо производити довољно енергије“, објаснио је Зеле.
Компанија „Норд Стрим 2“, која гради „Северни ток 2, потписала је споразум са ОМВ 2017. године. Пројекту су се такође придружиле британско-холандска компанија „Ројал Дач Шел“, француска „Анжи“, немачке „Унипер“ и „Винтершел“.
Сада им свима прете америчке санкције. Вашингтон не крије да је његов циљ да затвори пројекат и напуни европско тржиште течним природним гасом (ТПГ).
Доналд Трамп је у децембру представио буџет за одбрану за 2021. годину. Документ се, између осталог, односио и на „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Учесницима ових пројеката су запретили блокирањем актива и забраном пословања са америчким компанијама. Као резултат тога, швајцарска компанија „Олсиз“ је опозвала постављање цеви и изградња је заустављена.
Прошле недеље у Конгресу су одржана нова саслушања о буџету за одбрану. Као резултат тога, санкције су проширене. Против је било 125 посланика, а за 295.
„Потреба за гасом је велика“
То је изазвало оштре критике у Европи. Прво је реаговала Немачка. Источни комитет немачке привреде (OAOEV), који обједињује компаније које послују у Централној, Источној и Југоисточној Европи, позвао је Американце да се не мешају у европске послове.
„Могуће су оштре дипломатске изјаве или накнаде. Имамо право да се заштитимо“, истакао је генерални директор OAOEV Михаел Хармс.
О ситуацији се разговарало у Бундестагу. Још нису постигли консензус, али су истакли да је „Северни ток 2“ изузетно важан гасовод и да га треба довршити.
Сметња за „Академика Черског“
Европски учесници „Северног тока 2“ су подржали одлуку Русије да самостално заврши изградњу. Крајем фебруара, брод за постављање цеви „Академик Черски“ је напустио Нахотку и за месец дана стигао у луку Мукран на немачком острву Риген, у логистичку базу пројекта.
Радови ће се наставити у августу. Американци то покушавају да спрече. Тако је у јуну Конгрес усвојио предлог закона PEESCA (Protecting Europe’s Energy Security Clarification Act of 2020), којим су предвиђене санкције компанијама које пристану да пруже осигурање и техничке услуге „Академику Черском“.
Амерички државни секретар Мајк Помпео је предложио још један начин. Подсетио је на закон из 2017. године „О борби против америчких противника путем санкција“ (CAATSA). У закону је углавном реч о руском мешању у америчке изборе и ситуацији на Донбасу.
Али члан 232 предвиђа казну за учеснике „Северног тока 2“. Пре три године је одлучено да се она неће применити, јер је била правно некоректна: цевовод је већ био у изградњи. Али ништа не спречава да се врате овом питању. Помпео је указао на чињеницу да је документ ступио на снагу и да санкције неће морати да буду усклађене са другим огранцима власти. Представнички дом САД је подржао његову идеју. Одлука је на Сенату. Европа прети да ће одговорити.
„Притисак се неће зауставити“
Програмски директор Руског савета за међународне односе Иван Тимофејев не искључује могућност да ће европске земље заиста увести санкције као одговор. Али сумња да ће оне бити ефикасне.
„Аустрија и Немачка могу блокирати и CAATSA и PEESCA. Међутим, европски бизнис је више фокусиран на Вашингтон него на сопствене власти. Губитак удела америчког тржишта или суочавање са блокадом банкарских рачуна за већину компанија из ЕУ је веома осетљива тема. Највероватније ће претња санкцијама надвладати“, рекао је експерт.
По мишљењу политиколога, „Северни ток 2“ ће свакако бити изграђен, али притисак Американаца неће престати.
„Европа ће наставити да се супротставља Вашингтону, али су мале шансе да ће прећи са речи на дела“, закључио је експерт.
Стручњак Европског Центра за изучавања питања безбедности „Џорџ Маршал“ Пал Дунај указао је у разговору за РИА Новости на тежњу Европе ка независној енергетској политици.
„Министар спољних послова Немачке Хајко Мас више пута је рекао да је то питање Европе, а не Америке. Екстратериторијалне санкције су у Бриселу више пута осуђиване. Пословни кругови ЕУ се не слажу да „Северни ток 2“ угрожава енергетску сигурност Украјине. Напротив, цевовод ће обезбедити гас како за европске, тако и за украјинске потрошаче“, рекао је аналитичар.
Према његовом мишљењу, европски учесници „Северног тока 2“ рачунају да ће Џо Бајден победити на изборима за председника САД и да ће санкције против цевовода бити укинуте.
„Берлин, Беч и Париз покушавају да избегну сукоб са Вашингтоном око „Северног тока 2“. Али Трамп је непоколебљив. Сада се рачуна на то да ће у јануару 2021. године он напустити велику политику, након чега ће амерички естаблишмент престати да врши притисак на ЕУ по питањима енергетике“, објаснио је Дунај.
Политиколог верује да ће изградња „Северног тока 2“ бити завршена са малим закашњењем. Али притисак ће се наставити са било којом администрацијом у Белој кући . Када гасовод почне са радом, Американци ће почети да уводе санкције против купаца руског гаса. Једино што их може спречити је чврст став и одлучне акције ЕУ.
Прочитајте још:
