Чувени руски скулптор Александар Рукавишњиков завршио је готово сав посао, па су четири камиона са деловима споменика већ на путу ка Србији, али се већи део и даље налази у његовом атељеу и чека свој ред на отправку.
Гигантски споменик, направљен у бронзи, пререзан је на делове како би се лакше допремио до Србије, где ће поново бити склопљен, исполиран и патиниран.
„Ово што сада видите није његов коначан изглед“, напоменуо је Рукавишњиков док нам показује своје најновије ремек-дело, додајући да ће бити потребно још око три месеца за финалне радове који предвиђају транспорт до Београда преосталих делова и постављање споменика испред старе железничке станице у Београду.
Израда највећег споменика у Србији, висине 24 метра и тежине 68 тона, био је велики изазов чак и за искусног Рукавишњикова, чија бројна дела већ красе многе градове у Русији и иностранству. Ипак, споменик Стефану Немањи је други „гигантски подухват“ славног скулптора. Пре тога, скулптуру сличних размера радио је само за стадион Спартака. То је данас чувени бронзани гладијатор, који је постављен поред северне трибине московског стадиона.
„Лепо је што ће он бити највећи споменик у Србији, али је много важније да буде најбољи и то не само у Србији, него у свету. Волео бих да има утицаја на однос према Србима, јер добре скулптуре утичу — долази много људи да их види, а у Београду има пуно туриста. Желео бих да то буде један од симбола Београда, као што је то Храм Светог Саве“, истиче Рукавишњиков.
Рукавишњиков је трећа генерација скулптора у својој породици, а у његовој богатој биографији споменик Стефана Немање заузеће посебно место — не само због величине, него зато што је то и његов први рад једне велике стране историјске личности.
„Ако не волиш свог хероја, не можеш га ни направити. И ја сам Стефана Немању искрено заволео! Он је сада део мене. Велики је значај његовог живота и његових подвига — то је велики значај за Србију, за православље и нашу заједничку православну културу, где је одиграо велику улогу. Ја сам желео да споменик не личи ни на један други у свету“, нагласио је Рукавишњиков.
Чак 50 људи ће моћи да уђе у постамент
На изради споменика оснивачу српске средњовековне државе радило се око годину и по дана и у томе је учествовала цела бригада мајстора — ученика и сарадника Рукавишњикова — скоро 120 људи, различитих профила.
Аутор је почео да ради на споменику након што је победио на међународном конкурсу у Србији. Како каже, није желео да то буде класичан споменик, где „просто човек стоји на постаменту“ и било му је важно да се његово дело уклопи у урбанизам и дух Београда као „савременог града који се мења“, а који је посетио више пута.
„Замислио сам да направим скулптуру која ће истовремено бити скулптура 21. века, а да притом сачувам традиционалне елементе, јер сматрам да би било погрешно направити нешто авангардно, зато што сваки човек мора да разуме оно што гледа. Задатак је био сложен“, прича Рукавишњиков док разговарамо у његовом атељеу, који се налази у оквиру једне од бивших совјетских металских фабрика у Солнечногорску.
Споменик неће имати уобичајени постамент. Фигура Немање у царској одори из његовог времена стајаће на напуклом византијском шлему, који се на четири крака ослања на земљу и одакле се помаља владарско жезло. С обзиром да није познато како је изгледало жезло Стефана Немање, аутор га је направио по узору на жезло његовог сина — Светог Саве.
„Како сам замислио, фигура Стефана Немање се једном ногом ослања на симбол државности — врх жезла његовог сина Саве. Ми претпостављамо да је и он имао такво жезло, али није очувано. То није копија Савиног жезла, али личи“, објаснио је Рукавишњиков.
У том доњем делу споменика има много симболике која показује континуитет српске културе која се родила из византијске. Са спољне стране су приказане две најзначајније задужбине Стефана Немање — Студеница и Хиландар.
У постамент, који заправо представља напрсли византијски штит, грађани ће моћи да уђу. Према речима Рукавишњикова, ту ће моћи истовремено да се нађе и око 50 људи. На четири велика рељефа које је направио уметник, посетиоци ће моћи да виде угравиране сцене из Немањиног живота и српске историје — од српских битки, сахране Стефана Немање, па до породичног стабла велике династије Немањића.
Рукавишњиков споменик Стефану Немањи ради са архитектом Петром Арсићем, док је као један од консултаната ангажован и његов близак пријатељ, професор Николај Мухин, руководилац тима за радове на куполи у Храму Светог Саве, који му је доста помогао и око прикупљања материјала о Стефану Немањи и лози Немањића.
Да би се ближе упознао са српском историјом, традицијом, културом и уметничком баштином, скулптор је у више наврата долазио у Србију и обилазио манастире. Посебно су му се допале фреске за које каже да су „права ремек-дела“.
„Унутрашњост постамента ће бити прекривена у традицији српских прелепих фрески и мозаика, са тамно-плавим небом и златним звездама. Звезде неће бити реалистичне — оне су увећане, али ће рељеф бити прилично реалистичан“, каже аутор, додајући да ће споменик имати и специјално осветљење.
Фигура Стефана Немање била је посебан изазов за уметника, пошто нису сачувани портрети из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, када се представља као монах Симеон. Вајар је разгледајући постојеће портрете на интернету и проучавајући црте лица Немањиних потомака, српском владару подарио одговарајући лик. У рукама велики жупан држи хиландарски типик и православни крст, као симбол вере и цркве на коју се највише ослањао током своје владавине, што је уједно доприносило његовом угледу.
Конкурисаће и за споменик Александру Карађорђевићу
Рукавишњиков каже да предстоји још доста посла. За око три недеље пут Београда крећу још четири камиона са деловима споменика Стефану Немањи, а потом ће бити отправљена још два. Ако буде ишло све по плану, радници и монтажери из Русије требало би да стигну у Београд 10. августа, док ће им се за месец и по до два придружити и сам Рукавишњиков, који ће надгледати постављање споменика.
„Имам осећај страха. Зашто? Зато што нисам сигуран. Ја се надам да ће све бити добро и обично је тако, али увек размишљаш о томе како ће се уклопити у амбијент. Према свему томе односим се веома озбиљно, али споменик те величине радим други пут у свом животу...“, каже скулптор.
Да би тако висока скулптура била стабилна, унутар ње ће бити јака челична конструкција. Око три метра споменика биће под земљом, а 21 метар изнад земље.
На питање да ли би желео да направи споменик још неке личности из српске историје, Рукавишњиков каже да би радо конкурисао на предстојећем конкурсу за израду споменика краљу Александру Карађорђевићу у Београду, али да још не зна да ли ће конкурс бити „отвореног или затвореног типа“.
„Мени је то интересантно, али још не знам да ли ће бити отворен конкурс. Ако се то догоди, можда ћу учествовати“, открио је за Спутњик Рукавишњиков.
У његовом атељеу се ужурбано ради. Праве се споменици и скулптуре Гагарину, Шаљапину и другим знаменитим Русима. Сваки му је омиљен на свој начин.
„Када направите дело, оно одлази и живи својим животом, али је увек занимљиво ако се нађеш на том месту да га видиш“, рекао је Рукавишњиков.
Прочитајте још:
