Комеморацији су присуствовали њена мајка и отац Димитрије Бјелица и Неванка Ђуровић, супруг Небојша Пајкић, деца Лав и Вила Еванђелна, многобројни пријатељи и поштоваоци њеног дела.
Комеморацију је водила Ксенија Вучић, која је позвала на минут ћутања и рекла да би хтела да се сакрије негде између Исидориних шешира, постављених поред њене фотографије, и да је нема овде овим поводом, али да то не уме.
Докторка Драгана Папић Грујић, дугогодишња пријатељица, казала је да је Исидора била највећи интелектуалац.
„Највише смо од ње учили о љубави, залагала се да се љубав као предмет уведе у школе. Била је борац. Међу нашим задњим препискама написала ми је да смрт не постоји, да је то премештај. Била је ванвременска, вансеријска, била је апсолутно своја, али у исто време наша“, рекла је Папић Грујићева.
Докторка Душица Матовић, такође једна од Исидориних пријатељица, рекла да је књижевница била „вихор изнад сарајевске малограђанске јавности“.
„Неподношљива лакоћа постојања је твоја карактеристика. Говорила си: ’Овај мој обод шешира ме штити од радозналих људи’“, казала је Матовићева.
Књижевница ће бити испраћена за кремацију у 16 часова, а почиваће у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Бјелица је објавила више од 60 књига, 50 под својим именом, а 15 под псеудонимом.
Добитник је два Београдска победника за књижевност, два Златна бестселера, Самсунгове награде за културу, награда Гала писац ТВ Политике 2002, Највољеније жене 21. века, Карић награде за публицистику, награде за књижевност студената Сорбоне и многих других признања за бројне хуманитарне ангажмане.
Прочитајте и:
Исидора Бјелица: Од круга двојке до Менхетна, увек у драматургији сопственог живота
